Dijeta i mi
Dijeta i mi je forum podrske u toku dijete. Ukoliko zelite da nam se pridruzite - mozete se registrirati. Clanovi imaju pristup nekim delovima foruma kojeg kao gosti ne mogu da vide

forum podrske u toku dijete


Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

lil


Admin
Admin


Potreba za šećerom je urođena i smatra se da potiče od ishrane majčinim mlekom koje je slatko

A i šta bi bila hrana bez šećera? Čokolada bi imala gorak ukus, bombona ne bi ni bilo, banane bi bile brašnjave, a mleku bi nedostajala punoća ukusa. Šećer daje hrani ukus, a u organizmu razvija energiju.

Na tržištu postoji nekoliko oblika šećera.

Rafinisani šećer prolazi potpunu obradu, pa je zbog toga bele boje (kristalni beli šećer dobija se od šećerne trske i šećerne repe). Ako sadrži nešto vode, može da se oblikuje u razne oblike.
Šećer u prahu je fino usitnjeni rafinisani šećer.
Kandis šećer sastoji se od prilično velikih kristala šećera i može biti beli ili smeđi. Najviše se koristi za zaslađivanje čaja.
Ali, ima i drugih vrsta šećera: mlečni šećer (laktoza), voćni šećer (fruktoza) sadržan je u voću, a velik udeo grožđanog šećera (glukoza) nalazi se u grožđu.
Javorov sirup dobija se zarezivanjem kore javora i sadrži 60 do 70 posto šećera. To je aromatična poslastica koja ima veliku kalorijsku vrednost pa ga treba konzumirati u ograničenim količinama.

Kalorije koje ne debljaju

Postoje i supstancije koje su i do nekoliko stotina puta slađe od šećera, dobijene su hemijskim putem (veštački zaslađivači) ili se nalaze u prirodi, a industrijski se proizvode hemijskim putem (polioli). Polioli se samo neznatno i polako iskorišćavaju prolaskom kroz probavni sistem i imaju manju energetsku vrednost od šećera. Za razliku od njih, veštački zaslađivači nemaju kalorijske vrednosti. Takođe, ne uzrokuju povišenje šećera u krvi i lučenje insulina, pa ih mogu koristiti i dijabetičari. Iz grupe veštačkih zaslađivača samo aspartam ima energetsku vrednost jednaku šećeru, ali budući da je 200 puta slađi od šećera, potreban je u malim količinama, pa njegova kalorijska vrednost nije od nekog značenja. Zaslađivači mogu biti u obliku praha, tableta i tečnosti. Svi su, osim aspartama, otporni na visoke temperature, pa se sačuvaju tokom kuvanja ili pečenja.
Stevija - novi zaslađivač iz Južne Amerike - Južnoamerički Indijanci od davnina su upotrebljavali listove biljke stevija za zaslađivanje. Slatka komponenta koja se dobija iz listova stevije, steviozid, do 300 puta je slađa od saharoze i nema kalorijsku vrednost.

Da li je žut šećer nutritivno kvalitetniji od belog?

Uvrežena je pretpostavka da je žuti šećer, zbog sadržaja minerala i vitamina, nutritivno potpunija namirnica od rafinisanoga belog šećera. Žuti šećer uistinu sadrži te sastojke, ali u toliko malim količinama da te količine nemaju nikakva značenja u dnevnom unosu vitamina i minerala. Žuti šećer ipak ima bolji ukus od belog zato što sadrži karamelizovani sirup koji ima ukus slada. Prema energetskoj vrednosti i sastavu ugljenih hidrata, beli i žuti šećer se ne razlikuju. Takođe, grožđani i voćni šećer nisu ništa zdraviji od uobičajena belog kristalnog šećera.


Dijabetičari bi trebalo da izbegavaju šećer

Više od 10 posto dnevnoga energetskog unosa dolazi od šećera, a to je 30 - 50 g dnevno. Tu se ubraja i skriveni šećer, tj. šećer iz namirnica, prisutan, na primer, u pecivu ili voću. Pravilo je jednostavno: izbegavajte šećer tamo gde ga možete lako uočiti. Pritom pite kafu ili čaj zaslađen zaslađivačem, a voćni sokovi mogu biti i bez šećera, zaslađeni veštačkim zaslađivačima. Gotovo svaki recept za izradu kolača i slatkiša sadrži šećer, ali potrebna količina šećera se može prepoloviti, a da se ne izgubi na kvalitetu i ukusu.

Uzrokuju li veštački zaslađivači rak?

Ta tvrdnja je posledica istraživanja ciklamata provedenog na pacovima pre otprilike 40 godina. Kasnija istraživanja pokazala su da ciklamat i svi ostali veštački zaslađivači (acesulfam, saharin, aspartam, taumatin) ne uzrokuju rak. Ipak, zbog zdravstvene sigurnosti određene su njihove dopuštene dnevne količine.


Da li veštački zaslađivači imaju loš ukus?


Veštački zaslađivači imaju karakterističan ukus. Tako saharin nakon konzumiranja ima blago gorak ukus, a taumatin ukus kao lakriz bombone. Da bi se izbegao loš metalan ukus, zaslađivači se međusobno mešaju i tako popravljaju i nadopunjuju ukus ostalih. Veštački zaslađivači se zbog toga ne trebaju koristiti u prevelikim količinama.

Da li veštački zaslađivači goje?

Upravo suprotno. Veštački zaslađivači nemaju energetsku vrednost i pomažu pri redukcijskim dijetama. Tako čaša vode (2 dcL) zaslađena šećerom ima 65 kcal, a limunada zaslađena zaslađivačem ima četvrtinu, tj. 15 kcal. Kašičica šećera (5 g) ima oko 20 kcal, a tableta zaslađivača gotovo nijednu kaloriju.

Da li je med zdraviji od šećera?

Zbog sadržaja vitamina i minerala med je zdrava namirnica. Međutim, zastupljeni su u vrlo malim količinama koje u dnevnim potrebama za vitaminima i mineralima ništa ne znače. Med se sastoji od oko 80 posto šećera, i to uglavnom od šećerne komponenete od koje je sastavljen grožđani šećer (glukoza), voćni šećer (fruktoza) i malo gradivne komponente belog šećera (saharoza), a ostalo je voda. Porcija meda (20 g) ima otprilike 15 g šećera.

Šećer goji samo u prekomernim količinama


Često ne možemo da shvatimo zašto neko ko učestalo jede čokoladne bombone, karamele, itd ostaje i dalje mršav. Ali, vitkost ne zavisi samo od slatkih poslastica. Novija istraživanja upozoravaju da nije samo šećer uzrok suvišnim kilogramima, nego i preveliki unos energije hranom koja se ne uspeva u potpunosti iskoristiti nego se taloži u zalihama masnog tkiva. Glavni krivac za to nije šećer nego mast, i to uglavnom namirnice bogate masnoćom, kao što su kobasice i mlečni proizvodi s visokim udelom masti i prekomerna upotreba masti i ulja prilikom prženja jela.
Zapaženo je da osobe s prekomernom telesnom težinom unose više masti, a manje ugljienih hidrata. Ugljene hidrate, među kojima je i šećer, organizam iskorišćava prvenstveno kao izvor energije, što znači da se više iskoristi, a manje uskladišti u masno tkivo. Jede li osoba više masti nego što je potrebno, više će se uskladištiti na bedrima i stomaku.
Ugljeni hidrati su vredni hranjivi sastojci i svakodnevno ih je potrebno konzumirati radi snabdevanja mozga energijom. Barem 10 posto dnevnih energetskih potreba trebalo da potiče od ugljenih hidrata (minimum), u šta je uključen i šećer koji se nalazi u sastavu namirnica, npr. šećer iz voća i deserta, kao i kristalni beli šećer kojim zaslađujemo kafu. Osoba kojoj je dnevno potrebno oko 2400 kcal, uzima oko 30 g šećera. Sportistima je potrebno više energije, pa i više ugljenih hidrata. Složenih ugljenih hidrata (sadržanih u voću, povrću, žitaricama, testenini, cerealijama, pasulju) uopšteno unosimo premalo. Prema nutricionističkim podacima, muškarcima je potrebno više od 40 posto, a ženama više od 45 posto ugljenih hidrata u sastavu svog dnevnog unosa nutrijenata.

Pušači imaju veću potrebu za slatkim

Uzimanje manjih obroka u većem vremenskom intervalu izaziva glad, pa se poseže za namirnicama koje brzo daju energiju (šećer). Isto je kod pušača, jer cigarete prikrivaju apetit. Retkim uzimanjem hrane smanjuje se nivo šećera u krvi i javlja potreba za slatkim.

izvor

http://www.dijetalno.net

de28jan01


Aktivni član
Aktivni član
lepo je ovo znati , hvala @ lil

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu