Dijeta i mi
Dijeta i mi je forum podrske u toku dijete. Ukoliko zelite da nam se pridruzite - mozete se registrirati. Clanovi imaju pristup nekim delovima foruma kojeg kao gosti ne mogu da vide

forum podrske u toku dijete


Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Šta su probiotici i kako pomažu zdravlju ? taj Sub Jul 12, 2008 11:59 pm

lil

avatar
Admin
Admin
Probiotici se mogu definisati kao namirnice ili proizvodi koji se proizvode uz pomoć bakterija ili gljivica i takvi se konzumiraju ili služe kao dodatci jelu. Mnogi probiotici se proizvode procesom fermentacije laktoze a najčešći mikroorganizmi koji se koriste za stvaranje probiotika su Lactobacillus i Bifidus bakterija često zvane mlečna i kiselinska bakterija.

Možete povećati unos probiotika povećanim unosom jogurta i sireva uz koje se mogu unositi namirnice koje pojačavaju dejstvo probiotika a to su začini, čajevi, crveno vino, jabuke i grahorice.

Probiotici su dobri mikroorganizmi od kojih većina već živi u našem organizmu, uglavnom u crevima. Posao dobrih mikroorganizama je da stimulišu imuni sistem i očuvaju dobro zdravlje organa za varenje.

Čovekovo telo je domaćin velikom broju mikroorganizama od kojih su većina naši prijatelji, jedan od fenomena življenja je simbioza sa drugim organizmima. Dok patogeni mikroorganizmi izazivaju bolesti, dobri mikroorganizmi sarađuju sa imunim sistemom kako bi patogene mikroorganizme držali pod kontrolom ili ih izbacili iz organizma.Dobri mikroorganizmi - između ostalih iz hrane ili probiotskih preparata održavaju ravnotežu tj. patogeni mikroorganizmi ostaju u malom broju u organizmu i ne štete mu.Takođe stimulišu imuni sistem i poboljšavaju digestivne funkcije.
Probiotike treba unositi u organizam kada je organzam pod stresom ili izložen nekoj bolesti (tada je narušen balans intestine flore dominacijom patogenih mikroorganizama), posle uzimanja antibiotika. Tokom perioda kada se osoba nalazi pod stresom ili je bolesna patogene bakterije pokazuju tendenciju da se umnože i onda je to važan način da se održi nivo dobroćudnih mikroorganizama na što višem nivou.

Dnevnim unosom probiotičkih proizvoda i zdrave osobe mogu imati samo koristi, posebno u uslovima zagađenosti okoline u kojoj živimo....zagađenje, pušenje, stres, brza hrana...sa kojima se naš organizam stalno mora da izbori.

Kako deluje stres?

Svi znamo da postoje različiti tipovi stresa koji mogu da imaju razarajući efekat na čovekov organizam i zdravlje. Stres može biti dijetetski (svakodnevna neuravnotežena ishrana, držanje rigoroznih dijeta za gubljenje viška kilograma ili unošenje minimalnih količina namirnica usled poremećaja u ishrani - anoreksija ili bulemija), spoljašnji (veoma visoke ili niske temperature, veoma suva ili vlažna klima, izloženost vazdušnom zagađenju) ili psihološki stres (stres u kancelariji, kući, školi..)

Stresovi bilo kog tipa podstiču razvoj bilo koje bolesti, ali ljudi pokazuju tendenciju da razviju neku od bolesti digestivnog trakta. Zašto stres najjače negativno utiče na digestivni trakt?
Kada smo izloženi sresu povećava se broj bakterija Koli , mehanizam koji bi inače kontrolisao broj ovih patogenih bakterija postaje manje efektivan, i kavlitet i kvantitet masnih kiselina koje se stvaraju u digestivnom traktu se takođe menja. Drugim rečima funkcionisanje digestivnog trakta postaje ozbiljno narušeno a kod osbe se javlja diarea.

Sporedni efekat antibiotika - antibiotici su neprevaziđeni lekovi u lečenju bakterijskih infekcija, ali uništavajući patogene bakterije uništavaju dobroćudne bakterije. Blagotvorni mikroorganizmi mogu biti oslabljeni 6 meseci posle sedmodnevnog uzimanja antibiotka.

Ukoliko uzimate probiotike putem hrane ili kao suplemente, ove korisne bakterijske kulture mogu da preokrenu štetne efekte antibiotika i spreče razvoj štetnih bakterija, takođe mogu da stimulišu produkciju imunoglobulina u crevima što pojačava imuno odgovor organizma.

Bakterije kao što su Laktobacilus i Bifidus bakterije mogu da proizvedu različite antimikrobne agense koji su efektivni protiv velikog broja patogena kao što su salmonela, šigela, stafilokokus i ešerihija koli.

Probiotici takođe mogu pomoći:

-Kod dece ili odraslih koji imaju proliv

- Ljudima koji se ne hrane zdravo tj. ne unose dovoljno voća i povrća bogatih biljnim vlaknima, dobrim bakterijama je potrebno puno biljnih vlakana kako bi mogle da se razvijaju.

- Pacijentima koji se često leče od gljivičnih infekcija kao što je Kandida.

- Sportistima koji uzimaju suplemente jer probiotici omogućuju bolju apsorpciju ovih nutritijenata.


izvor

http://www.dijetalno.net

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu