Dijeta i mi
Dijeta i mi je forum podrske u toku dijete. Ukoliko zelite da nam se pridruzite - mozete se registrirati. Clanovi imaju pristup nekim delovima foruma kojeg kao gosti ne mogu da vide

forum podrske u toku dijete


Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Fotelja za kulturu taj Uto Maj 13, 2008 8:41 am

sanjan


urednik
urednik
....ovde biste drage moje moje mogle napisati omiljene citate iz knjiga ili delove omiljenih pesama ili sta su rekli nasi pisci pesnici filozofi o ljubavi, zenama, muskarcima, braku ,parama,zivotu, sreci ,tugi


*Poemu"Prva ljubav" napisao sam kad sam bio prvi put
u zivotu zaljubljen.Cinilo mi se tada : u beskonacnost,u nedogled
Sasvim sam siguran da nikada necu napisati knjigu o drugoj
ljubavi,jer druga ljubav nepostoji...
Miroslav Antic



* Nesvrstavaj se u one koji sa oka neskidaju estradne
koprene vida.I smeskaju se oblikom, a ne ukusom usana.
Miroslav Antic

*Govor je umetnost budnih
M.Antic

*Nijedna osoba nezasluzuje tvoje suze,a ona
koja ih zasluzuje nece te nikada rasplakati...
Garsija Markes

*Neplaci zato sto se zavrsilo
smej se zato sto se dogodilo..
G.Markes


*Spavao bih manje ,sanjao bih vise -shvatio sam
da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju
gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Garsija Markes

2 Re: Fotelja za kulturu taj Uto Maj 13, 2008 3:11 pm

Bubi


VIP
VIP
Uvecala si me svojom ljubavlju,
mene, koji sam samo jedan covjek izmedju drugih,
koji plovi obicnim tokom
pokretan voljom promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime Vecnog
pozdravljaju jedan drugog kroz stoljeca.
Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu
ne opazajuci kako je moje telo
postalo dragoceno od tvoga milovanja,
ne znajuci da u sebi nosim tvoj poljubac
kao sto Sunce nosi u svojoj lopti
vatru bozanskog dodira
kojom sija vecito !


Rebindrant Tagore



SRECA

Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oci vrade
i noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca;
sreca je meni kad bolno cutim s njime
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
ON JE ZADIVLJEN STAO KRAJ MENE.


Desanka Maksimovic

3 Re: Fotelja za kulturu taj Uto Maj 13, 2008 4:10 pm

Bubi


VIP
VIP
Ta ljubav

Ta ljubav
tako snazna
tako krhka
tako nezna
tako beznadezna
Ta ljubav
kao lep dan lepa
i zla kao vreme
kad je vreme lose
Ta ljubav
tako istinita
tako ljepa
tako srecna
tako slepa
tako smesna
tako neutesna
sto drhti od straha ko dete u mraku
Ta ljubav tako sigurna u sebe
kao spokojan covjek usred gluve noci
Ta ljubav
sto je plasila druge
terala ih da govore
terala ih da blede
Ta ljubav uhodjena
jer smo ih uhodili
gonjena, ranjena,gazena,dotucena,poreknuta,zaboravljena
jer smo je gonili, ranili, gazili, dotukli, porekli, zaboravili
Cela ta ljubav
tako ziva
i suncem okupana
to je moja ljubav
tvoja
nekog kog nema vise
to nesto uvjek novo
a sto ipak promjenjeno nije
istinito kao biljka
drhtavo kao ptica
vrelo i zivo kao leto
Mi oboje mozemo
otici i doci
zaboraviti
i nastaviti san
probuditi se, patiti,ostariti
zaspati opet
sanjati smrt
probuditi se, radovati se , smejati
podmladiti se
ljubav nam ostaje tu
tvrdoglava kao mazda
ziva kao zelja ziva
surova kao secanje
glupa kao kajanje
nezna kao uspomena
hladna kao mermer,
lepa kao dan
slabasna kao dete
gleda nas i smesi nam se
i govori nam bez reci
slusam je drhteci
i molim je
zbog tebe
zbog mene
preklinjem je
zbog tebe ,zbog mene i svih koji se vole
i koji su se voleli nekad
zovem je
zbog tebe, zbog mene i svih drugih
koje i ne znam
Ostani tu
gde jesi
tu gde si bila
ostani tu
ne mici se
ne idi
Mi voljeni
zaboravismo te
ali ti ne zaboravi nas
Jedino smo tebe na svetu imali
ne dozvoli da postanemo hladni
Dalje, samo dalje
bilo gde
javi nam se
Kada sve prodje na rubu cestara
u sumi sjecanja
izroni odjednom
pruzi nam ruku
i spasi nas!


Zak Prever

4 Re: Fotelja za kulturu taj Čet Maj 22, 2008 8:53 pm

Gost


Gost
Kako štetni, i po društvo i po pojedinca opasni mogu biti ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno veruju u svoju pamet i pronicljivost i u tačnost svakog svog suda i zaključka.
(Andrić)

Deca nalaze sve u ničemu, a ljudi ništa u svačemu.
(Leopardi)

Ja se i ne bojim ljudi, nego onog što je neljudsko u njima.
(Andrić)

Lažni prijatelj, to je najgori i najopasniji čovjek u našoj okolini. Neprijatelj nas gleda često samo kroz jednu svoju zabludu koje se kasnije može odreći, i da je se najzad i sam stidi; ali nas lažni prijatelj gleda kroz svoju prirodu, koja je potpuno suprotna našoj prirodi, i kroz svoje interese koji su savršeno nepomirljivi sa našim dobrom i našim mirom. I ako taj čovjek nije otvoren neprijatelj, to je što nas se boji većma nego onaj prvi, a zato i većma mrzi nego onaj prvi. On je podmukliji i opasniji, jer nam lakše pronađe u čemu smo slabi, a služe se u borbi većma našom slabošću, i našom pogreškom, nego svojom snagom.
(Dučić)

Ljubav je, najzad, i najviši produkt kulture. Kod primitivnih ljudi ne postoji ljubav nego prohtev, ni san nego požuda. Što je veća kultura jednog naroda, utoliko je ljubav dublja, jer je komplikovanija i fatalnija. Žena nije više ženka nego ličnost, znači mnogostruka lepota; umetničko delo, duša i duh. Zbog ovog je osećanje ljubavi tesno vezano za nečiju inteligenciju i dobrotu. Biti zaljubljen, verovati u ljubav kao u nebo, to je živeti u najvećoj čistoti i krajnjoj sili dobrote. Ljubav je najveći stepen svega što nosi nekoristoljubivo srce, najveće pregnuće, totalno samoodricanje, život u drugom biću i za drugu ličnost, usađenu u zenit jednog doba našeg života.
(Dučić)

5 Re: Fotelja za kulturu taj Sre Maj 28, 2008 12:57 am

lil


Admin
Admin
Brod u boci

Kada lutali smo svjetom
kao rasprseno sjeme
govorili smo sebi -
to je za neko vrjeme.

I ne znajuci da smo
na izgubljenom brodu
Mi vikali smo "Kopno"
dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kisne noci
govorili smo za se
da ljubav tek ce doci.

Postavljali smo stvari,
al' opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit' cemo drugo.

Kad' radjala se sreca
i cekala je slava,
pomisljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad' prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vracaju se skoro.

Gdje najvise smo dali
dobivali smo manje,
ali mislili smo - to je
tek privremeno stanje.

Kad' gubili smo zivot
govorili smo "Neka"
i vjerovali cvrsto,
da pravi tek nas ceka.

Putovali smo dalje
kad' davno vec smo stigli.
Tek' poceli smo nesto,
a drugo vec smo bili.

I ostali smo tako
kraj odlazece vode
nerazjasnjeni sasvim
i pomalo van mode.

U zapocetoj prici,
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kuci
priblizili do praga.

U privremenom redu
nekoristenih stvari
ni osjetili nismo,
da sami smo i stari.

Dok vjerovali jos smo
da samo put se menja,
mi rekli smo si "Zbogom"
govorec' "Dovidjenja" .

Arsen Dedic

http://www.dijetalno.net

6 Re: Fotelja za kulturu taj Sre Maj 28, 2008 1:03 am

lil


Admin
Admin
*******
Ne, ni od cega necu polovine !
Daj mi celo nebo, zamlju celu,
mora, reke i gorske lavine
ne priznajem nikakvu podelu.

Ne, moj zivot nista krnje nece
samo celo na bujna ramena !
Ja ne zelim polovinu srece,
ne treba mi tuga podeljena !

Zato hocu polovinu tvog jastuka
gde carobno, ispod tvoga lica,
cveta prsten i divna ti ruka
kao zvezda, zvezda padalica .

Evgenij Jevtusenko

http://www.dijetalno.net

7 Re: Fotelja za kulturu taj Sre Maj 28, 2008 1:11 am

lil


Admin
Admin
Premestena ovde .



Poslednji izmenio lilit dana Uto Dec 02, 2008 3:17 am, izmenjeno ukupno 1 puta

http://www.dijetalno.net

8 Re: Fotelja za kulturu taj Sre Maj 28, 2008 11:41 pm

Gost


Gost
KAD ZABORAVIS NEDELJU - Gvendolin Buks

A kad zaboraviš šarene pokrivače sredom i subotom
A naročito kad zaboraviš nedjelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram raditi, i sretna sam . . .
I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!
Kad to zaboraviš kažem . . .
I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak;
U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedjeljni ručak.
A to je uvijek bilo pile s testeninom, ili pile s rižom, i salata,
pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš . . .
Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj
Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedjeljno svježoj posteljini
I nježno se slivali jedno u drugo . . .
Kada, kažem zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.
:connie:

9 Re: Fotelja za kulturu taj Čet Maj 29, 2008 12:44 am

Bubi


VIP
VIP
Dobro Vece Tugo

Dobro vece Tugo
ponovo moj gost si ti
Sta mi ovaj put nosis
u narucju svome ti?
Zar opet ocajni dah
dok je noc crna i tiha...
zar ce ponovo kise zvuk
biti moja vecernja svirka?

Dobro vece Tugo
zar nikad neces napustiti
ove veceri moje umorne
zar ces me vjecno proganjati
kroz noci moje nesane?
Bar prevez da stavim
na ove oci moje uplakane
da te u njima vise ne gledam
da te u sopstvenim suzama ne osjecam.

Dobro vece Tugo
rob sam tvoj postala zauvjek
u crnoj stami samac bez pocinka.
Bar jednom u noci
kazi mi zbogom
Bar jednom napusti
moje uplakane oci.

Molim te Tugo
bar jednom u noci,
noci bez pocinka,
bar jednom Tugo
ne dodji.


Biljana Minova
Prevod sa makedonskog, pa nije bas naj-naj.

10 Re: Fotelja za kulturu taj Čet Jun 05, 2008 12:43 pm

Mirjana


Aktivni član
Aktivni član
Ako

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad svi sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili te mrze, a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao,
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikada, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, i ako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja ti govori: „Istraj! “
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom i da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima, a da ostaneš skroman;
Ako te, najzad, niko, ni prijatelj ni neprijatelj, ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šesdeset skupocenih sekundi,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti Čovek, sine moj.

11 Re: Fotelja za kulturu taj Sub Jun 07, 2008 2:06 pm

sanjan


urednik
urednik
...najgori nacin da ti neko nedostaje je
da sedis pored njega i znas da nikada nece biti tvoj

garsija

nikada nepestaj da se smejes i kada si tuzna
jer ce se mozda neko zajubiti u tvoj osmeh...

garsija


slikao bih Van Gogovim snom na
zvazdama jednu Benedetijevu poemu,a
Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu ...
u casu svitanja...

m. Garsija...

12 Re: Fotelja za kulturu taj Sub Jun 07, 2008 10:44 pm

Tajci


Moderator
Moderator
pesma je premestena



Poslednji put izmenio Tajci dana Pon Dec 01, 2008 8:08 pm, izmenio ukupno 5 puta

13 Re: Fotelja za kulturu taj Ned Jun 08, 2008 2:52 am

Mirjana


Aktivni član
Aktivni član
S obzirom na to da me Tajci malo "polupala" svojom pesmom, da joj se zahvalim na emociji koju je pokrenula u mom srcu.

A za Lilku, a ona ce me, sigurna sam, shvatiti na pravi nacin, cist i iskren ( poceti da brine o sebi , bar za gram vise nego o drugima):

Zivot

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidis, to utesi me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamise preorana,
ili da oblaci prolete
malo nize,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me. ljubac

14 Re: Fotelja za kulturu taj Pet Jun 13, 2008 1:54 am

lil


Admin
Admin
Mirjana ::A za Lilku, a ona ce me, sigurna sam, shvatiti na pravi nacin, cist i iskren ( poceti da brine o sebi , bar za gram vise nego o drugima)

Hvala, Mirjana cvecko i ja volim Crnjanskog i da, shvatila sam i malo se zamislila tesenje .

Poklanjam tebi ovu, ona mi je nekako najdraza zagrljaj :

Stavio sam kapu u kavez
i izašao sa pticom na glavi
Šta je
ovde se više ne pozdravlja,
upitao me major
A tako znači,
o oprostite mislio sam da se pozdravlja,
reče major
Ništa, ništa, oprošteno vam je, svako može da se prevari,
reče mu ptica.

http://www.dijetalno.net

15 Re: Fotelja za kulturu taj Uto Nov 25, 2008 6:29 pm

Tajci


Moderator
Moderator
"Mizera"

Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?

Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.

Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.

O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?

O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?

Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.

Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?

Milos Crnjanski


_________________
[/strike][/strike][/left]

16 Re: Fotelja za kulturu taj Sre Dec 03, 2008 11:07 am

millica


Poznata faca
Poznata faca
Ovu pjesmu je Gustav Krklec(1899 - 1977)napisao svom velikom prijatelju Bori Stankovicu(1867 -1927), povodom stogodisnjice Borinog rodjenja:


SPOMEN NA BORU


Pozutjeli brci od dima, casa u drhtavoj ruci,
"Majku im " rece svima,"sto nisu ljudi neg vuci"

Nad stolnjakom odavno bijelim, s mrljama vina i kave
Mrakom se zaliju vrelim, oci prozirno plave.

Zrvanj zivota nas mrvi a ipak zivjet se mora
Jeza u "Necistoj krvi", na celu mreskanje bora.

Mutnu flasu mi pruza, odsutan mislima sanja
Uvela opi ga ruza, mjesec nad Moravom Vranja

Zalba za mladost, sjeta, oko se suzama rosi
Minulih sjeca se ljeta, ceslja u ciganskoj kosi.

Nad Skadarlijom zora, JAVA SE SNOVIMA SVETI
"Ne hvataj" rece Bora, "pticu kad jednom odleti"

"Necu!" Osmjeh na licu prozeblom, nalik cvjetu,
Slagah, jer odbjeglu pticu jos uvijek trazim po svijetu.
(Beograd 1967)

17 Re: Fotelja za kulturu taj Sub Jan 31, 2009 9:13 pm

bobica2


Aktivni član
Aktivni član
Prva jeza

Desi se: da se začudim
kad me iznenada rastuže:
kišica plaha,
il' jedna smeđa dečja glava
u koju se zagledam duže.
Desi se da se probudim,
od noćna bliza neba plava,
i stavim ruku na srce
što kuca jako.
I da se tada u mislima zanesem,
I osetim polako,polako:
da je mladost prošla
pa se stresem.



Miloš Crnjanski

18 Re: Fotelja za kulturu taj Sub Mar 07, 2009 9:38 pm

Sun


Administrator
Administrator
Bobice, hvala klapklap
Evo ja dobila mailom jednu lepu pesmu cije se autorstvo pripisuje Markesu. Prica ide ovako:"GABRIEL GARCIA MARQUEZ, istaknuti kolumbijski pisac, autor romana "Sto godina samoće",dobitnik Nobelove nagrade, razbolio se od raka.Povukao se iz javnog života, a svojim prijateljima poslao je pesmu/pismo".
Kako sam ja od onih koji sve vole da provere, ustanovila sam da autor pesme ipak nije poznati nobelovac. Vise o tome je ovde a pesma je ipak lepa pa je delim sa vama:

"POSVEĆENO PISMO"
Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta
i darovao mi nešto malo života,
iskoristio bi ovo vrijeme najbolje kako znam.

Vjerojatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam,
ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.
Cijenio bi stvari prema njihovom značenju,
a ne prema njihovoj vrijednosti.
Spavao bih malo, više bih sanjao,
znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svjetla.
Hodao bi kad se drugi zaustave,
budio bi se kad drugi spavaju.

Kad bi mi Bog darovao mrvicu života, obukao bi se jednostavno,
okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje tijelo, ali i svoju dušu.
Uvjeravao bih ljude kako se varaju
kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti.
Ne znaju da stare baš zato što izbjegavaju ljubav !

Djeci bi napravio krila,
ali uzeo bi im ih dok se ne nauče letjeti.
Starijim osobama bi rekao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću
već sa napuštenošću.
Toliko stvari bih se naučio od vas, ljudi...

Naučio sam da svi žele živjeti na vrhu planine,
zaboravljajući da se istinska sreća
skriva u samom načinu penjanja na vrh.
Naučio sam da kad novorođeno dijete
uhvati svojom malom ručicom prst, drži ga zauvijek.
Naučio sam da čovjek ima pravo gledati na drugoga odozgora
samo onda kada mu hoće pomoći da bi se podignuo.
Toliko je stvari što sam od vas mogao naučiti,
ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u
grob, to ću zaboraviti.

Govori uvijek što osjetiš, a čini što misliš.

Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu,
snažno bi te zagrlio i molio se Bogu
da mi dozvoli biti tvojim anđelom čuvarom.
Kad bi znao da su to posljednje minute što te vidim,
rekao bih ti "volim te" i ne bi glupo pretpostavljao da to znaš.

Uvijek ima nekakvo sutra
i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo,
ali danas je sve što mi ostaje,
htio bih ti reći da te veoma volim.
Sutra nema nitko zagarantirano - niti mladi, niti stari.
Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš.
Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas,
jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš,
žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme
za jedan osmjeh, za jedan poljubac,
da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje želje.

Budi stalno blizu onih koje voliš,
govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš
i budi prema njima dobar,
nađi vremena i reci im "žao mi je", "oprosti", "molim te", "hvala"
i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ.
Nitko neće pamtiti tvoje skrivene misli.
Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.
Pokaži svojim prijateljima i bližnjima
kako su ti veoma potrebni.


_________________
LilySlim Weight loss tickers

19 Re: Fotelja za kulturu taj Sub Mar 07, 2009 10:04 pm

lil


Admin
Admin
Meni je drazi ovaj prevod, podvucicu meni bitne recenice :

Kada bi Bog za trenutak zaboravio sa sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj kad bih imao jedan komadič života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem...

http://www.dijetalno.net

20 Re: Fotelja za kulturu taj Sre Mar 11, 2009 4:47 am

lil


Admin
Admin
...lepota zivota...

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj ženi, izvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče:
'Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno.
'
Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u, pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrebila . Čuvala je to za neku 'specijalnu priliku'.

'Dobro...ja mislim da je sada prigodna prilika za to'.

Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati - na pogrebu. .... Njegova žena je umrla.

Okrene se prema meni i reče: 'Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.


Još uvek mislim na njegove reči...one su promenile moj život. Više čitam, a čistim manje.

Sedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu.

Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja.

Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam svoje kristalne čaše svaki dan.. Obučem svoj novi sako kad idem u supermarket, ako mi je želja.

Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvijek kad poželim.

Fraze...'jednog dana' i 'jednog od ovih dana' su nestale iz mog rečnika.

Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra.

Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima.


Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.

Upravo ove neučinjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao sretati svoje dobre prijatelje koje sam 'jednog dana' hteo kontaktirati.

Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati 'jednog od ovih dana'. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim roditeljima, svojoj braći i deci, češće, koliko ih volim.


Sada pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošću.

I svaki dan kažem samom sebi, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut.... je specijalan.

Ako si ti dobio/la ovu poruku, znači da te neko voli, a postoje i osobe koje ti voliš. Ako si prezauzet, da pošalješ ovo dalje drugim osobama, i kažeš samom sebi da ćeš poslati 'jednog od ovih dana'...čuvaj se! 'Jednog od ovih dana' je tako daleko... ponekad ne dođe nikada više...

Ovo je TANTRA koja je došla iz Indije. Bez obzira da li si praznoveran ili ne, odvoji pet minuta za prosleđivanje ove poruke.Odvoji nekoliko minuta da je pošalješ dalje. Sadrži poruke koje su jako delotvorne za dušu.

Ovo je TOTEM TANTRA s Nepala koja donosi sreću. Totem tantra je poslana tebi da bi ti donela sreću. Kruži oko zemaljske kugle nekoliko desetina puta.


INSTRUKCIJE ZA ŽIVOT

Jedi puno sirove (neobrađene) riže. Pružaj ljudima više nego što očekuju, i radi to s voljom. Nauči napamet stihove koje voliš.

Ne vjeruj u sve što čuješ, ne troši vreme na spavanje,i ne spavaj toliko koliko bi želio. Kad kažeš nekome: 'Ja te volim' reci to zato što tako osećaš. Kad kažeš: 'Žao mi je', 'oprosti mi', gledaj osobu u oči.

Budi zaručen najmanje šest mjeseci, pre nego što se oženiš. Veruj u ljubav na prvi pogled. Ne sprdaj se s tuđim snovima. Voli duboko i pasionirano. Možeš biti povređen, ali to je jedini način da živimo puni život.


Ako se ne slažeš, budi ipak lojalan. Ne vređaj. Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rođaka.. Govori polako, ali misli brzo.

Ako te neko pita o nečemu na što ti ne želiš
odgovoriti,upitaj s osmjehom: 'Zašto te to zanima?'.

Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspesi, obuhvataju i rizike.

Nazovi svoju majku..
Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kine.

Ne zaboravi tri stvari:
Poštuj samog sebe.

Poštuj druge.

Odgovoran si za sve što radiš.


Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo. Kad primetiš da si pogrešio, ispravi to brzo. Odgovaraj na telefon s osmehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmehuješ.

Zasnuj brak sa ženom/čovjekom, koji voli razgovarati.

U starosti će vam konverzacija biti važnija od bilo čega.

Ne budi puno sam.

Otvori svoje naručje za razmenu/promenu, ali ne zanemari svoja vrednovanja. Ćutnja je ponekad najbolji odgovor.

Čitaj više knjige i manje gledaj TV.

Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u sećanjima. Veruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.

Vаžno je da je atmosfera u kući ispunjena s ljubavlju.

Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini. Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim/om, promotri situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.

Čitaj između redova.

Podeli s drugima ono što znaš.

Tako se stvara besmrtnost. Budi brižan prema našoj planeti.

Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.

Ne prekidaj nikada nekoga tko ti upravo pokušava dokazati svoju odanost. Ne zabadaj nos u sve.

Ne budi previše radoznao.

Ne veruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmure kad ga/je ljubiš. Jedanput godišnje otputuj negde gde nikada nisi bio. Zarađuješ li puno para, plasiraj ih negde gde ćeš moći pomoći drugima. To je najveće zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.

Ne zaboravi da, ne uspeš li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.

Ne zaboravi da ljubav između dve osobe treba biti više nego potreba jednog za drugim.

Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu. Približi se ljubavi i kuhinji s odvažnošću i predanošću

izvor

http://www.dijetalno.net

21 Re: Fotelja za kulturu taj Sub Apr 25, 2009 1:46 pm

Masha


Poznata faca
Poznata faca
POZNANSTVO

Ne zavodi me modri svode
Ne igram
Ti si svod zhednih nepaca
Nad mojom glavom

Trako prostranstva
Ne obavijaj mi se oko nogu
Ne zanosi me
Ti si budan jezik
Sedmokraki jezik
Pod mojim stopalima
Ne idem

Disanje moje bezazleno
Disanje moje zadihano
Ne opijaj me
Slutim dah zverke
Ne igram

Chujem psecji udar
Udar zuba o zube
Osecjam mrak cheljusti
Koji mi ochi otvara
Vidim

Vidim ne sanjam

Vasko Popa

22 Re: Fotelja za kulturu taj Sub Mar 13, 2010 12:45 pm

Zizue10


I bi profi
I bi profi
''Jedna porodica uživala je na plaži.
Deca su se kupala i pravila kule u pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeći.
Njena seda i raščupana kosa vijorila je na vetru.
Mrmljajući nerazumljive reči, sakupljala je nešto iz peska i trpala to u kesu.
Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove ...starice.
Kada je prošla pored njih, osmehnula im se, ali, oni nisu uzvratili na njen pozdrav.

Tek pred povratak, posle nedelju dana, doznali su da ta starica uvek sakuplja komadiće stakla po plaži, da se deca ne bi posekla...

Koliko puta ljudi pogreše, jer sude na osnovu izgleda.
A osmeh je najmanje, što možete nekom dati....
I pri tom uživati...
Poklonite svoj osmeh svakome, to je najmanje što možete učiniti, i ne brinite, neće Vas ništa koštati,a nekom će puno značiti...''

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Similar topics

-

» Fotelja za kulturu

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu