....ovde biste drage moje moje mogle napisati omiljene citate iz knjiga ili delove omiljenih pesama ili sta su rekli nasi pisci pesnici filozofi o ljubavi, zenama, muskarcima, braku ,parama,zivotu, sreci ,tugi


*Poemu"Prva ljubav" napisao sam kad sam bio prvi put
u zivotu zaljubljen.Cinilo mi se tada : u beskonacnost,u nedogled
Sasvim sam siguran da nikada necu napisati knjigu o drugoj
ljubavi,jer druga ljubav nepostoji...
Miroslav Antic



* Nesvrstavaj se u one koji sa oka neskidaju estradne
koprene vida.I smeskaju se oblikom, a ne ukusom usana.
Miroslav Antic

*Govor je umetnost budnih
M.Antic

*Nijedna osoba nezasluzuje tvoje suze,a ona
koja ih zasluzuje nece te nikada rasplakati...
Garsija Markes

*Neplaci zato sto se zavrsilo
smej se zato sto se dogodilo..
G.Markes


*Spavao bih manje ,sanjao bih vise -shvatio sam
da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju
gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Garsija Markes

Uvecala si me svojom ljubavlju,
mene, koji sam samo jedan covjek izmedju drugih,
koji plovi obicnim tokom
pokretan voljom promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime Vecnog
pozdravljaju jedan drugog kroz stoljeca.
Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu
ne opazajuci kako je moje telo
postalo dragoceno od tvoga milovanja,
ne znajuci da u sebi nosim tvoj poljubac
kao sto Sunce nosi u svojoj lopti
vatru bozanskog dodira
kojom sija vecito !

Rebindrant Tagore



SRECA

Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oci vrade
i noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca;
sreca je meni kad bolno cutim s njime
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
ON JE ZADIVLJEN STAO KRAJ MENE.

Desanka Maksimovic

Brod u boci

Kada lutali smo svjetom
kao rasprseno sjeme
govorili smo sebi -
to je za neko vrjeme.

I ne znajuci da smo
na izgubljenom brodu
Mi vikali smo "Kopno"
dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kisne noci
govorili smo za se
da ljubav tek ce doci.

Postavljali smo stvari,
al' opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit' cemo drugo.

Kad' radjala se sreca
i cekala je slava,
pomisljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad' prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vracaju se skoro.

Gdje najvise smo dali
dobivali smo manje,
ali mislili smo - to je
tek privremeno stanje.

Kad' gubili smo zivot
govorili smo "Neka"
i vjerovali cvrsto,
da pravi tek nas ceka.

Putovali smo dalje
kad' davno vec smo stigli.
Tek' poceli smo nesto,
a drugo vec smo bili.

I ostali smo tako
kraj odlazece vode
nerazjasnjeni sasvim
i pomalo van mode.

U zapocetoj prici,
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kuci
priblizili do praga.

U privremenom redu
nekoristenih stvari
ni osjetili nismo,
da sami smo i stari.

Dok vjerovali jos smo
da samo put se menja,
mi rekli smo si "Zbogom"
govorec' "Dovidjenja" .

Arsen Dedic

*******
Ne, ni od cega necu polovine !
Daj mi celo nebo, zamlju celu,
mora, reke i gorske lavine
ne priznajem nikakvu podelu.

Ne, moj zivot nista krnje nece
samo celo na bujna ramena !
Ja ne zelim polovinu srece,
ne treba mi tuga podeljena !

Zato hocu polovinu tvog jastuka
gde carobno, ispod tvoga lica,
cveta prsten i divna ti ruka
kao zvezda, zvezda padalica .

Evgenij Jevtusenko

Premestena ovde .

KAD ZABORAVIS NEDELJU - Gvendolin Buks

A kad zaboraviš šarene pokrivače sredom i subotom
A naročito kad zaboraviš nedjelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram raditi, i sretna sam . . .
I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!
Kad to zaboraviš kažem . . .
I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak;
U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedjeljni ručak.
A to je uvijek bilo pile s testeninom, ili pile s rižom, i salata,
pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš . . .
Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj
Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedjeljno svježoj posteljini
I nježno se slivali jedno u drugo . . .
Kada, kažem zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.
:connie:

Dobro Vece Tugo

Dobro vece Tugo
ponovo moj gost si ti
Sta mi ovaj put nosis
u narucju svome ti?
Zar opet ocajni dah
dok je noc crna i tiha...
zar ce ponovo kise zvuk
biti moja vecernja svirka?

Dobro vece Tugo
zar nikad neces napustiti
ove veceri moje umorne
zar ces me vjecno proganjati
kroz noci moje nesane?
Bar prevez da stavim
na ove oci moje uplakane
da te u njima vise ne gledam
da te u sopstvenim suzama ne osjecam.

Dobro vece Tugo
rob sam tvoj postala zauvjek
u crnoj stami samac bez pocinka.
Bar jednom u noci
kazi mi zbogom
Bar jednom napusti
moje uplakane oci.

Molim te Tugo
bar jednom u noci,
noci bez pocinka,
bar jednom Tugo
ne dodji.

Biljana Minova
Prevod sa makedonskog, pa nije bas naj-naj.

Ako

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad svi sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili te mrze, a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao,
Izopačenu od podlaca u zamku za budale.
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikada, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, i ako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja ti govori: „Istraj! “
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom i da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima, a da ostaneš skroman;
Ako te, najzad, niko, ni prijatelj ni neprijatelj, ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šesdeset skupocenih sekundi,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti Čovek, sine moj.

...najgori nacin da ti neko nedostaje je
da sedis pored njega i znas da nikada nece biti tvoj

garsija

nikada nepestaj da se smejes i kada si tuzna
jer ce se mozda neko zajubiti u tvoj osmeh...

garsija


slikao bih Van Gogovim snom na
zvazdama jednu Benedetijevu poemu,a
Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu ...
u casu svitanja...

m. Garsija...