Dijeta i mi
Dijeta i mi je forum podrske u toku dijete. Fokusirali smo na zdravu ishranu i zdrav zivot, a protiv smo brzih i crash dijeta koje nose vise stete nego koristi. Ukoliko zelite da nam se pridruzite - mozete se registrirati. Clanovi imaju pristup nekim delovima foruma kojeg kao gosti ne mogu da vide

Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 2 od 3]

16 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 5:46 am

lil


Admin
Admin
Celer

100gr/23 kcal ; P - 1.9%; UH - 3.8%; MASTI - 0.1%


Celer je povrće koje se može nabaviti tokom cele godine i dobro ga je uvesti u redovnu ishranu jer povoljno deluje na zdravlje. Ima samo 7 kalorija, magnezijuma 320mg , folata 16 mcg na 100g korena.

Reč celer potiče od latinske reči celeri, koja znači brzo delovanje, i zaista brzo povoljno deluje na zdravlje. Lišće i koren su bogati osnovnim mineralima, vitaminima i nutritijentima kao i esencijalnim uljima koji biljci daju snažan i karakterističan miris. Ova ulja imaju dejstvo na nervni sistem i deluju smirujuće.

Naučnici su dokazali da celer sadrži ftalide - supstance koje deluju relaksirajuće na arterije i omogućavaju im da se šire, takođe smanjuju količinu hormona stresa koji takođe utiču na kontrakciju krvnih sudova. Potvrđeno je da deluje na smanjenje koncentracije lošeg holesterola.

Lišće celera je dobar izvor vitamina C, koji pomaže da se smanje simptomi prehlade i poboljšava reakciju imunog sistema.

Korisan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma koji pomaže da kalcijum i magnezijum ostanu rastvoreni. Da bi imao optimalno dejstvo treba koristiti sok od korena i listove u salatama. Pomaže i kod reume i kostobolje.

Celer ima antispazmolitično delovanje pa je koristan obolelima od astme, bronhitisa, tuberkuloze.

Redovnim korišćenjem celera, ljudi skloni stvaranju kamena u bubrezima ili žučnoj kesici može sprečiti njihovu pojavu.

Celer sadrži fitoelemente nazvane kumarin koji uklanjaju slobodne radikale i sprečavaju ih da oštećuju ćelije, takođe potstiču bela krvna zrnca koja napadaju i eleminišu potencialno štetne ćelije, uključujući čelije raka. Utvrđeno je da jedan od sastojaka celera - acetileniks, zaustavlja umnožavanje ćelija raka.

izvor

http://www.dijetalno.net

17 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 5:50 am

lil


Admin
Admin
Cvekla

Sirova 100gr/36 kcal ; P - 2%; UH - 7%; MASTI - 0%
Kuvana 100gr/32 kcal ; P - 1.1%; UH - 7%; MASTI - 0.1%


Činjenica da cvekla sadrzi betanin i betain svrstava je u ljekovito povrce koje čini krvne sudove zdravijim, regilira krvni pritisak, smanjuje holesterol, podstiče razmjenu materija i stimulira efikasnije funkcioniranje jetre. Cvekla je korjenasto povrce, a kao ljekovita biljka poznata je vec vise od dvije hiljade godina. Danasnja pitoma cvekla nastala je od divlje koja se jos i danas moze naci na obalama Sredozemnog i Crnog mora. Stari su narodi upotrebljavali samo mesnato debelo lisce, dok je njezin korijen bio tvrd i neupotrebljiv. Stoljecima su povrtlari eksperimentisali dok nisu dobili danasnju vrstu cvekle, sa sočnim velikim crvenim korijenom, ali su pri tom zanemarili list. Od korijena se priprema «krvava salata» koju svi vole, prije svega radi ukusa, naročito u kombinaciji s hrenom, i nezavisno od toga sto osnazuje krvne sudove. Činjenica da cvekla sadrzi betanin i betain svrstava je u ljekovito povrce koje čini krvne sudove zdravijim, regulira krvni pritisak, smanjuje holesterol, podstiče razmjenu materija i stimulira efikasnije funkcioniranje jetre.

U staroj Grčkoj cvekla je bila dugačkog oblika, bijele ili crvene boje i vrlo slatka; jeli su je i sirovu. Ova koju danas koristimo u jelima ima oko 3% secera, dok ga neke sorte koje se koriste za stočnu hranu imaju i do 8%. U 18.stoljecu selektivnim uzgojem dobile su se sorte sa čak 20% secera. Vitamini i minerali

U cvekli ima najvise vitamina C, pa karotina, zatim vitamina B1 i B2. Ovo povrce moze se pohvaliti gotovo čitavim spektrom minerala koji su neophodni čovjeku za zivot i optimalno funkcioniranje: kalij, natrij, fosfor, kalcij, magnezij, zeljezo, fluor, sumpor, jod, brom, litij, rubidij, cezij i stroncij. Za razliku od ostalog povrca, sadrzi i odredjenu količini kobalta, sto se preporučuje vegeterijancima, odnosno veganima koji ne jedu ni mlijeko, sir i jaja, a kobalt je neophodan u sintezi vitamina B12. Vitamin B12 nalazi se samo u proizvodima zivotinjskog porijekla, dok ga u povrcu, uglavnom, nema. Vitamin B12 sudjeluje u stvaranju eritrocita u krvi, a pomanjkanje tog vitamina izaziva pernicioznu anemiju. Upravo zbog toga, cvekla je jedan od najboljih prirodnih lijekova za liječenje anemije i slabokrvnosti. Ima jos povrca bogatijeg zeljezom, ali često se bas cvekla preporučuje anemičnima. Razlog je visok sadrzaj antocijanina koji joj daje crvenu boju, a on stiti eritrocite i čini krvne sudove elastičnijim. Ovim posrednim načinom utječe na srce, pa ono bolje pumpa krv. A adenin kojeg takodje ima u cvekli, omogucava odrzavanje visoke koncentracije leukocita.

Ljekovita vrijednosta cvekle poznata je vec iz antičkih vremena. Upotrebljava se kao pomoc liječenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u početnom stadiju te za regulisanje krvnog tlaka, osobito niskog, a povoljno utiče na zivce i rad mozga. Zbog celuloze i pektina koje sadrzi u izobilju, cvekla pozitivno djeluje na rad crijeva. Prisutnost joda cveklu čini dragocjenom u borbi protiv ateroskleroze i kod usporavanja procesa starenja; stoga se preporučuje i starijim osobama. Zbog sadrzaja selena cvekla predstavlja namirnicu koja posjeduje svojstvo remineralizacije i uspjesno se suprotstavlja prijevremenom starenju te sudjeluje u opcem čiscenju organizma. Sadrzi i salicilnu kiselinu koja u organizmu djeluje protuupalno. Zahvaljujuci prisustvu antocijana koji cvekli daje crvenu boju, utječe na obnavljanje krvi, suzbija rast celija tumora i sluzi kao prirodno sredstvo za zastitu i otklanjanje posljedica stetnog zračenja.

Jedna mahana - Cvekla ima dosta oksalne kiseline ( 338mg/100g cvekle ), a ona negativno utiče na apsorciju kalcija i ostalih minerala. Ljudi koji pate od osteoporoze, kao i oni sa kamenom u bubregu, bolje da budu oprezni i da ne pretjeruju sa cveklom.

izvor

http://www.dijetalno.net

18 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:07 am

lil


Admin
Admin
Krompir

Zreli 100gr/87 kcal ; P - 2.1%; UH - 20.8%;; MASTI - 0.1%
Mladi 100gr/71 kcal ; P - 0.9%; UH - 17.6%; MASTI - 0.2%
Slatki 100gr/120 kcal ; P - 1%; UH - 29%; MASTI - 0%


Sprecava skorbut, odstranjuje visak zeludacne kiseline,
ublazava bolove od katara zeluca,
deluje kao diuretik, otklanja promrzline,
podstice rad srca i rasterecuje ga,
pomaze kod opekotina, reume i akutnog artritisa,
upale pluca, akutnog bronhitisa,
odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu,
otklanja divlje meso, leci od uboja

Krompir (Solanum tuberosum L.) je jednogodisnja zeljasta biljka,
poreklom iz Perua i Cilea,
danas jedna od najrasprostranjenijih namernica na svetu.
Najvise se gaji u Evropi.
Postoji vise od 1 500 sorti krompira,
koristi se za ljudsku i stocnu ishranu, za tehnicku preradu
(spiritus i skrob) i u lekovite svrhe.
Zahvaljujuci svojoj bioloskoj vrednosti krompir bi
mogao odrzati coveka u zivotu bez i jedne druge namernice.
To nije cudo ako se zna da krompir sadrzi u sebi
dovoljno belancevina, masti, ugljenih hidrata (skroma mahom),
mineralnih sastojaka neophodnih za zivot, vitamine C, B1 i B2.
Posto je kora krompira korisna (ima fkuora koji sprecava zubni karijes)
valja ga jesti pecenog ili kuvanog neljustenog,
jer tako zadrzava u sebi vitamin C.
Vazan je nacin pripreme krompira:
raskuvan krompir gubi hranljive sastojke i zato mu valja tokom kuvanja
dodati malo soli, kuvati ga na pari, a posto je najvise belancevina
ispod same kore voditi racuna prilikom ljustenja,
a najbolje je kuvati ga pod korom.
Treba znati da se ne jede proklijao krompir i zeleno obojeni.
Zelena mesta sadrze velike doze solanina
koji moze dovesti do trovanja.

izvor

http://www.dijetalno.net

19 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:10 am

lil


Admin
Admin
Beli luk

100gr/136 kcal ; P - 6%; UH - 28%; MASTI - 0%


Beli luk - Allium sativum L., porodica Liliaceae; je vekovima poznat kao univerzalni zacin, ali i jedan od najkorisnijih prirodnih liekova.

Cešnjak sadrži više od 200 biološki aktivnih supstanci, koje se uglavnom nalaze u lukovici. Od lekovitih supstanci sadrži etericna ulja, vitamini (A, B1, B2 i C), minerali (kalijum, gvožde, sumpor, jod, kalcijum, fofor, selen), aminokiseline, enzime, polioze kao što su inulin, adenozin i alicin. Sve supstance u lukovici se malaze u koncentrovanom obliku, a lekovite su vec u maloj koncentraciji.

Od davnina je poznat njegovo antisepticno i antibiotsko dejstvo, pa je korišcen za ispiranje zagnojenih rana i cireva, odstranjivani su crevni paraziti, koristio se za lecenje kolere, dizenterije, zapaljenje pluca, bronhitisa, kašlja, glavobolje, tuberkoloze.


Naucnici su u raznim studijama dokazali njegovo delovanje:

- adenozin iz belog luka sprecava stvaranje krvnih ugrušaka

-organske materije iz belog luka koje sadrže sumpor smanjuju nivo holesterola i deluju preventivno na razvoj malignih bolesti (dokazana su antikancerogena svojstva belog luka)

-aminokiseline iz belog luka utiecu na sniženje nivoa štetnog holesterola (LDL) u plazmi, odnosno na povišenje koncentracije zaštitnog holesterola (HDL) - belog luka snižava nivo holesterola i triglicerida, cak i pri konzumaciji hrane s visokom kolicinom masti

-potvrden je njegovo vazodilatatorno delstvo ( širenji krvne sudove), pogotovo periferne krvne sudove, može se koristi u tretiranju nekih vrsta glavobolje i bolnih grceva u potkolenicama koji se kod nekih starijih ljudi javljaju cak i posle kracih šetnji

-dovodi do snižavanja krvnog pritiska za pet do deset posto

-normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srcanih krvnih sudova i snabdevanje srcanog mišica krvlju, što dovodi do poboljšanja srcane funkcije i smanjenja sklonosti trombozi

-djeluje na održavanje elasticnosti krvnih sudova i smanjenje viskoziteta krvi

-pospešuje varenje i rad želutca , rad jetre, bubrega i prostate

- antimikrobno dejstvo potice od alicina, pa je delotvoran kod infekcije stafilokokima, E. colli, proteusom i pseudomonasom

-pomaže u lecenju raznih plucnih oboljenja, a izrazito je delotvoran u lecenju gripa i bronhitisa

- u narodu se cešnjak odavno koristi za izbacivanje decjih glista


-dokazano je i delovanje na herpes viruse i kvasne gljive (Candida albicans).

Pored naucnono potvrdenog ljekovitog dejstva, ipak je potreban oprez kod istovremene primene belog luka i preparata na bazi ginkga ili visokih doza E vitamina, jer mogu da nastanu problemi zbog pojacanog krvarenja. Isto tako, se treba posavetovati sa lekarom ako osoba uzima preparate na bazi heparina, aspirina ili Trentala.

izvor

http://www.dijetalno.net

20 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:12 am

lil


Admin
Admin
Sargarepa

100gr/36 kcal ; P - 1%; UH - 8%; MASTI - 0%


U ljudskoj ishrani koren mrkve više se koristi tek od srednjeg veka, iako su je germanski narodi uzgajali pre no što su upoznali starorimsku kulturu. Upravo Evropa se smatra pradomovinom mrkve, gde ona i danas obilno raste kao divlja biljka. Uzgojem i ukrštavanjem dobijena je vremenom biljka veoma izdašnog i socnog korena, narandžaste boje, koji u covekovoj ishrani zauzima važno mesto. Narandžastu boju mrkvi daje karotin, kojeg ni u jednom drugom povrcu nema u tolikoj meri. To je susptanca iz koje nastaje veoma važan vitamin A. Što je boja korena izrazitije narandžasta, to je sadržaj karotina veci. Žuta mrkva sadrži ga pet puta manje nego narandžasta. Karotin je razlicito iskoristiv u zavisnosti od nacina pripreme mrkve: iz sirove neribane 2 odsto, kuvane 18, a sirove ribane cak 82 procenta. Ribana mrkva je stoga prikladna kao hrana za stariju dojencad i predškolsku decu. Mrkva obiluje i drugim vitaminima. To su pre svega vitamini grupe B (B1, B2, B5, B6) i PP, D, E i H. Zanimljivo je da za razliku od sveg drugog povrca, sadrži vrlo malo vitamina C - svega 6 mg%.
Za podizanje tonusa i jacanje potencije odlican je sok od šargarepe sa pravim, prirodnim pcelinjim medom. Ovaj eliksir se uvek pravi neposredno pred upotrebu, u razmeri 1:1, a uzima se po dve supene kašike cetiri puta na dan.
Uprkos potvrdenoj lekovitosti šargarepe, njena preterana upotreba nije preporucljiva. Opisani su cak i slucajevi trovanja prevelikim dozama koje su pacijenti sami sebi prepisali (na primer, nekoliko litara soka na dan). Treba, takode, biti vrlo obazriv sa primenom šargarepe kod akutne faze cira na želucu i kod enterita.

Od osnovnih hranljivih sastojaka mrkva sadrži najviše ugljenih hidrata (8-9 odsto) od kojih i potice njena velika energetska vrednost: 100 grama mrkve ima 176 kJ ili 42 kcal. Uz to, bogata je mineralnim sastojcima: kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom itd., kao i pektinima (oko 11 mg%) i etericnim uljima, pa se osobito preporucuje deci jer podstice telesni razvoj, jaca kosti i povecava otpornost prema infekcijama, mladima, rekonvalescentima, trudnicama i starijim osobama. NJena najveca prednost nad drugim povrcem je u tome što je kuvana ili pirjana lako probavljiva pa je mogu uzimati osobe s poremecenim varenjem, katarom želuca i creva, cirom na želucu, a povecava i broj crvenih krvnih zrnaca.
Sirovu mrkvu bi trebalo uzimati samo u obliku soka, jer je on lakše probavljiv, u hranljivi i lekoviti sastojci u njemu još jace koncentrisani. Mnogi autori preporucuju tzv. prolecnu kuru sa sokom od mrkve, koja ima svrhu da oslobodi organizam od otrova nagomilanih obilnom i jakom zimskom hranom. Tri nedelje uzima se po 100 grama soka dnevno.
Naše domacice nisu navikle da koriste zeleno lišce mrkve, vec ga kao potpuno beskorisno bacaju. Ono se, doduše, ne može jesti sirovo kao peršunovo, ali naseckano i kuvano, odnosno pirjano s korenom mrkve ili nekim drugim povrcem, vredna je namirnica, a neki autori tvrde da u lišcu ima cak više mineralnih soli nego u korenu. Dakle, ne bacajte mrkvino lišce!
Brojna su lekovita svojstva mrkve. Karotin blagotvorno deluje i na kožu, narocito suvu, kao i lomljive nokte i kosu. Sprecava proliv kod odojcadi i male dece. Blagotvorno deluje na rad jetre. Kaša od kuvane mrkve izvrsno je sredstvo protiv zatvora. Sok od mrkve otklanja višak kiseline u želucu.
Sve je na mrkvi vredno i iskoristivo. Koren nemojte guliti kao krompir ili krastavac, jer se upravo u spoljnom omotacu nalaze najvažniji sastojci, dok je sredina manje vredna i drvenasta, narocito u zrelijem stadijumu. Ako ste mrkvu uzgojili u vlastitom vrtu bez hemijskih dodataka, dovoljno je da je cetkom operete pod vodom. Prema mrkvi nabavljenoj na pijaci budite oprezniji. Ocistite je površinski nožem i dobro operite.

U sok od mrkve se može dodati lumun i med, a od nje se može napraviti i slatko! Pravite od nje kolace, marmeladu, ružicasti pire kao prilog necemu što dete voli, ako nece da je jede.
U periodu dojenja šargarepa se takode preporucuje jer podstice izlucivanje mleka, a i bebi obezbeduje dragocene materijale potrebne za rast i razvoj.
Tegobe zbog neuredne probave i hemoroida bice olakšane ako izjutra na gladan stomak popijete 150-200 mililitara sveže iscedenog soka od šargarepe. On je dragocen eliksir za citav organizam: cuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporucuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere, kao što su menadžeri, osobe s visokom odgovornošcu, intelektualni radnici ili ljudi sasvim obicnih profesija, zabrinuti za svoj opstanak. Svež sok, takode, normalizuje telesnu težinu i smanjuje zamor srcanog mišica. Rezultati ispitivanja lekovitosti soka od šargarepe dokazali su da je on efikasno sredstvo protiv bolesti izazvanih poremecajem razmene minerala u organizmu, kao što su osteohondroza i poliartritis.
Veoma je korisno zadržati ovaj sok neko vreme u ustima, jer je njegova moc da ubija bakterije neverovatna. Po sadržaju fitoncida šargarepa se nalazi na trecem mestu medu povrcem, odmah iza crnog i belog luka; žvakanjem šargarepe smanjuje se broj mikroorganizama u usnoj duplji, a narodna medicina preporucuje i ukapavanje soka u nozdrve u pocetnoj fazi kijavice i slicnih infekcija.

izvor

http://www.dijetalno.net

21 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:20 am

lil


Admin
Admin
Ren

100gr/59 kcal ; P - 4.5%; UH - 11%; MASTI - 0%


Za ciscenje krvi,
za izbacivanje kamena i peska iz bubrega,
za znojenje i izbacivanje mokrace,
za bolesti pluca, reume, gihta, kijavice,
za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva,
protiv skorbuta

Ren (Cochlearia armoracia L.) je visegodisnja zeljasta biljka, cijom se
domovinom smatraju jugoistocna Evropa i zapadna Azija.
Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura.
Upotrebljava se u ishrani, kao zacin i dodatak
jelima, i u medicinske svrhe.
Koristi se svez koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveza biljka s cvetovima.
Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra.
Sadrzi vitamin C (ima ga u svezem korenu vise od 100 miligrama kao i u
prolecnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin,
glukozu, secer, kalijum kiseli sulfat, etericna ulja.
Mladi listovi rena sadrze cak 300-400 miligrama
askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina.
Koren se moze koristiti preko cele godine: svezinu mu
odrzava vlazni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno.
Koren rena se najcesce upotrebljava kao zacin jelima od mesa.
Uz dodatak jogurta, secera ili majoneza mogu se praviti
i drugi dodaci jelima (sosovi i slicno). Od mladih listova prave se
dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena
sprecavaju razmnozavanje bakterija, da deluju antiskorbuticno
kao i u nizu zdravstvenih problema.
Kao lek najcesce se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa,
kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao caj.

izvor

http://www.dijetalno.net

22 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:28 am

lil


Admin
Admin
Pasulj

Beli (tetovac) 100gr/271 kcal ; P - 21.4%; UH - 45.5%; MASTI - 1.6%
Sareni (tresnjevac) 100gr/273 kcal ; P - 19.1%; UH - 49.8%; MASTI - 1.1%


Tokom hiljda godina civilizacija je zavisila od grahorica, čak i kada su se u ishrani koristile druge namirnice grahorice su uvek bile prisutne. Ljudski organizam je adaptiran da preživljava na grahoricama i one mu prijaju.

Grahorice su važan izvor biljnih vlakana, vitamina i minerala (pogotovo kalijuma, B vitamina, folne kiseline, ) i fitonutritijenata (nijacin, piridoksin i tiamin). Od biljnih vlakana sadrže kako rastvorljive tako i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva biljne vlakna absorbuju holesterol, trigliceride i toksine. Nerastvorljiva biljna vlakna pomažu boljem čišćenju creva

Povoljno deluju na zdravlje srca, unošenje 100g grahorica dnevno (pasulj, grašak, boranija, soja) može da smanji nivo lošeg holesterola u krvi za 10% za 6 nedelja što na prvi pogled ne izgleda puno ali to znači da smanjuje rizik od srčanog udara za 20%. Zbog visokog sadržaja biljnih vlakana smanjuje želju za unošenjem mesa pa i na taj način deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Grahorice su važne namirnice za ljude koji pate od diabetesa. Rastvorljiva biljna vlakna iz grahorica pomažu da se stvori više mesta insulinskih receptora. Ova mesta liče na male dokove za koje mogu da se vežu molekuli insulina omogućavajući insulinu da dospe do ćelija kojima je potreban i bez kojih lebde neupotrebljeni u krvotoku što izaziva probleme. Kod ljudi koji pate od diabetesa je visok rizik od srčanih oboljenja pa grahorice pomažu i na taj način što pomažu da nivo lošeg holesterola u krvi ostane nizak.

Sastojci pronađeni u grahoricama izoflavini i inhibitori proteaze pomažu da se normalne ćelije ne pretvore u kancerozne a inhibira razvoj kancerogenih ćelija.

Soja sadrži fitoestrogene koji predstavljaju slabiju biljnu verziju ženskog hormona estrogena za koga se smatra da štiti od raka dojke i prostate, blokirajući preteranu aktivnost estrogena i testosterona koji mogu da potstaknu rast kanceroznih ćelija.

Grahorice takođe sadrže 32%DV folata, 9%DV kalijuma visok sadržaj proteina a malo masnoća pa 100gr pasulja sadrži samo 103 kalorije, 8,2g proteina, 2,5mg gvožđa, 32mg kalcijuma, 1mg cinka.

Koliko će te grahorica jesti zavisi da li ih koristite i kao lek, ako želite da smanjite količinu lošeg holesterola i masnoća u krvi potrebno je 100g. dnevno a ako koristi kao izvor proteina 55g dnevno.

Dobro je kuvati grahorice, kod konzerviranih je uništena većina vitamina ali ne i minerala.

izvor

http://www.dijetalno.net

23 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:35 am

lil


Admin
Admin
Praziluk "cistac organizma"

Ceo 100gr/28 kcal ; P - 2%; UH - 5%; MASTI - 0%
Beli deo 100gr/32 kcal ; P - 2.1%; UH - 6%; MASTI - 0.1%


Zahvaljujuci posebnim šecerima i kalijumu (u 100g. praziluka malazi se 300mg.), praziluk je snažan diuretik. Sadrži 86 posto vode i olakšava izlucivanje otpadih materija putem bubrega. Sadrži malo soli, odlican je protiv otoka a istovremeno obezbeduje telu vitamine i minerale.

Pomoc je protiv zimskog umora jer od svih zimskih vrsta povrca sadrži najviše karotena, vitamina C i E, uglavnom u zelenom delu. Povecava imunost, pomaže protiv prehlade i infekcija i štiti celije organizma od slobodnih radikala.

Možete ga ukljuciti u bilo koju dijetu koju držite. Sadrži 35 kalorija u 100gr. vrlo malo masnoca i šecera. Sadrži dosta celuloze i brzo daje osecaj sitosti. Pektin iz praziluka stvara zaštitni film na sluzokoži želutca.

Dodatak dijeti bi mogla da bude ova salata: na pari skuvajte praziluk, šargarepu, tikvice i celer. Pospite naseckanim peršunom kako bi ste obogatili vitaminom C ovu salatu od kuvanog povrca koja zbog male kalorijske vrednosti nipošto ne može da ugrozi liniju.

Praziluk možete koristiti i za lepotu. Supa od praziluka posvetljuje ten. Zahvaljujuci diuretickom ucinku, potstice izlucivanje otpadnih materija iz tela. Sadrži i vitamin E i karotene koji su dragoceni za negu kože.

Protiv povišenog krvnog pritiska dobro je koristiti praziluk i beli luk. Sadrži malo soli a puno kalijuma.

Za bolju cirkulaciju konzumirajte paziluk i losos. Apsorpciju vitamina E iz praziluka poboljšavaju omega-3 masne kiseline koje sadrži losos.

Za bolji rad creva koristite poriluk i .celer. Sadrže celulozu koja pojacava peristaltiku creva.

izvor

http://www.dijetalno.net

24 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:47 am

lil


Admin
Admin
Kelj pupcar (prokulice)

100gr/26 kcal ; P - 4%; UH - 2.7%; MASTI - 0.1%


Prokelj ili kelj pupčar je povrće iz porodice kupusnjača (Brassicaceae). Izgledom podseća na minijaturne glavice kupusa. Siromašan je kalorijama a izuzetno hranljiv - bogat vitaminima C i A, biljnim proteinima i vlaknima, kao i mineralima.

U kulinarstvu se najčešće koristi kuvan u vodi ili na pari, kao prilog ili u salatama. Posebno ukusan način pripreme je "kinesko brzo prženje". Zbog toga što brzo gubi svojstva, najbolje je upotrebiti ga do dva dana nakon kupovine. Ukoliko se prekuva ili pripremi nakon zamrzavanja, razvija gorčinu.

izvor

http://www.dijetalno.net

25 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:55 am

lil


Admin
Admin
Grasak

zeleni u zrnu 100gr/67 kcal ; P - 5.8%; UH - 10.6%; MASTI - 0.4%
smrznut u zrnu 100gr/53 kcal ; P - 5.7%; UH - 7.5%; MASTI - 0.4%


Izvanredan izvor čak 8 vitamina, 6 minerala, prehrambenih vlakana i proteina

Smatra se da se zeleni grašak potječe iz centralne Azije i Europe, a sastavni je dio jelovnika tisućama godina. Štoviše, grašak se spominje u Bibliji, a slavljen je u egipatskoj, grčkoj i rimskoj civilizaciji.

Za popularizaciju ove namirnice zaslužan je francuski kralj Luj XIV, koji je grašak proglasio sastavnim dijelom jelovnika zabava na francuskom dvoru.

Grašak spada u porodicu mahunarki, a može se konzumirati i sirov. Ipak, 95 % graška na tržištu procesirano je, najčešće smrznuto ili konzervirano. Bogat je nutrijentima, izvanredan izvor čak 8 vitamina, 6 minerala, prehrambenih vlakana i proteina.

Za zdrave kosti...
Zeleni grašak osigurava nutrijente koji su vrlo važni za zdravlje kostiju. Izvanredan je izvor vitamina K1 koji aktivira osteokalcin, protein koji omogućava ugradnju kalcija unutar kosti. Stoga, bez dovoljno vitamina K, proces mineralizacije u kostima ne može se odvijati kako treba.
Zeleni grašak također je dobar izvor vitamina B6 i folne kiseline, vitamina koji utječu na smanjenje razine homocisteina, molekule koja može poremetiti unakrsno povezivanje kolagena u kostima, te tako povećati poroznost kosti i povećati rizik za osteoporozu.

Za zdrav kardiovaskularni sustav...
Vitamin B6, folna kiselina i vitamin K, vitamini kojih je grašak dobar izvor, sudjeluju u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sustava.

Jednako kako visoka razina homocisteina utječe na zdravlje kostiju, visoka razina homocisteina može negativno utjecati i na razvoj ateroskleroze, a samim time i na zdravlje čitavog kardiovaskularnog sustava. Vitamin B6 i folna kiselina reguliraju razinu homocisteina. Vitamin K važan je za proces grušanja krvi.

Protiv umora...
Grašak je namirnica o kojoj bi svakako trebali razmisliti ukoliko patite od umora. Razlog je bogatstvo nutrijenata koji sudjeluju u proizvodnji energije.
Grašak je dobar izvor vitamina B1, pantotenske kiseline i vitamina B6, te dobar izvor riboflavina i niacina, nutrijenata neophodnih za metabolizam ugljikohidrata, proteina i masti. Pantotenska kiselina igra važnu ulogu u regulaciji stresa jer potiče rad nadbubrežne žljezde što je osobito važno u razdoblju stresa. Zeleni grašak je posebno dobar izvor željeza, minerala čiji nedostatak često rezutira anemijom, umorom i smanjenom funkcijom imunosnog sustava.

Protiv raka...
Grašak osigurava brojne nutrijente, uključujući vitamin C, koji su vrlo važni za odvijanje procesa kojima se organizam brani od oštećenja na molekuli DNA – oštećenja koja se smatraju pretečom razvoja malignih bolesti. Brojnim studijama je pokazano da vitamin C može smanjiti rizik od razvoja različitih oblika raka. On predstavlja prvu lijniju obrane organizma i nudi važnu antioksidativnu zaštitu.

izvor

http://www.dijetalno.net

26 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 6:59 am

lil


Admin
Admin
Sparoge

100gr/22 kcal ; P - 3%; UH - 2.3%; masti - 0.1%


Šparoge se posebno cijene već više od 2000 godina.

Potječu s Mediterana, no ubrzo su se počele kultivirati u cijelom svijetu. Vjeruje se da su šparoge uzgajali još stari Egipćani, te nakog što su u Srednjem vijeku pale u zaborav, ponovo otkriće i popularizaciju doživljavaju u 18. st. za vladavine Luja XIV. Danas se šparoge uzgajaju u većini zemelja svijeta, a one koje nalazimo na tržištu uglavnom su uzgojene na području mediteranskih zemalja, ali i Perua, Meksika i Sjedinjenih država.

Šparoge su pravo proljetno povrće, a najčešće se beru između ožujka i svibnja, ponegdje čak i do srpnja. Danas je poznato otprilike 300 vrsta, no samo ih je 20-ak jestivih. Mesnate stabljike šparoga uvijek su se smatrale vrijednim povrćem, a cijenjene su zbog svojega sočnog okusa i blage teksture. Većina konzumnih šparoga je zelene boje, no dvije vrste, također jestive, su iznimka; bijele, najčešće se prodaju konzervirane, a rastu ispod zemlje te nemaju klorofila pa stoga ni zelenu boju, te ružičaste, mnogo manje od zelenih i bijelih, čiji okus više podsjeća na voće nego na povrće.

Šparoge i zdravlje
Šparoge su zbog svoga bogatog nutritivnog sastava izuzetno cijenjene i preporučaju se kao sastavni dio proljetnog jelovnika, posebice kod određenih bolesti i stanja. Zbog visokog sadržaja folne kiseline, šparoge predstavljaju idealnu proljetnu namirnicu ženama u reproduktivnom razdoblju, posebice onima koje razmišljaju o trudnoći. Naime, folna kiselina, vitamin iz B skupine, neophodna je za razvoj fetusa, a deficit ovog vitamina može uzrokovati različite porođajne defekte te je adekvatan unos prije i u prvim tjednima trudnoće od iznimne važnosti. 1 šalica šparoga sadrži oko 270 mcg,
Uz folnu kiselinu, šparoge su dobar izvor vitamina B2 i B6 te time i vrijedan izvor kombinacije nutrijenata koja, prema brojnim studijama, djeluje na smanjenje razine homocisteina. Ovo svojstvo čini šparoge namirnicom blagotvornom za zdravlje srca jer je visoka razina homocisteina prepoznata kao rizični čimbenik razvoja srčanih bolesti.

Profil minerala u šparogama, visok udio kalija i nizak natrija, zajedno s aminokiselinom asparginom, čini šparogu prirodnim diuretikom. Ovakvo svojstvo šparoga od davnine se koristi za ublažavanje simptoma PMS-a (retencije vode), reumatoidnog artritisa te kod povišenog krvnog tlaka.
Šparoge sadrže specijalnu vrstu ugljikohidrata, inulin, koju ljudski organizam ne može probaviti, ali «prijateljske» bakterije našega probavnog trakta, primjerice Bifidobacteria i Lactobacilli, mogu. Kada naša prehrana sadrži značajne količine inulina, povećava se aktivnost i rast ovih prijateljskih bakterija. A kada je populacija bakterija koje održavaju dobro zdravlje probavnog sustava velika, patogenim bakterijama je mnogo teže učiniti štetu u probavnom sustavu.

Nekoliko savjeta o uporabi šparoga
• Pri odabiru šparoga uvijek se odlučite za one koje nisu drvenaste
• Pri kuhanju šparoge gube skoro polovimu mase, imajte to na umu kada razmišljate o količini koju kupujete i spremate
• Pripremite šparoge maksimalno dan-dva nakon što ste ih kupili
• Čuvajte šparoge u frižideru tako da dno šparoga bude zamotano u papir
• Pri pripremanju šparoga nemojte koristiti željezne posude jer tanini iz šparoga mogu reagirati sa željezom t euzrokovati gubitak boje stabljika

Izvor: George Mateljan: Najzdravije namirnice svijeta

izvor

http://www.dijetalno.net

27 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 7:03 am

lil


Admin
Admin
Tikvice

100gr/15 kcal ; P - 1.3%; UH - 2.3%; masti - 0.1%


Tikvice potječu iz Meksika, a čovječanstvo ih konzumira već 10000 godina.

Prijatan okus, mekana kora i kremasto, sočno bijelo „meso“, tikvice čine idealnom ljetnom namirnicom. Iako se mogu nabaviti tijekom cijele godine, najukusnije su u sezoni, a sezona im se proteže od svibnja do srpnja.

Tikvice potječu iz Meksika, a čovječanstvo ih konzumira od davnina, već 10000 godina. Zajedno s dinjama i krastavcima, svrstavaju se u porodicu Cucurbitacea, a postoji veliki broj različitih vrsta koje se razlikuju u obliku, veličini, boji i okusu. Tikvice mogu narasti i do veličine basseball palice, međutim, tada im okus nije toliko privlačan. Najbolji okus imaju plodovi koji su dugački do 15 cm. Osim samoga ploda jestivi su i cvjetovi tikvica koji se obično pohaju.

Tikvice i zdravlje
Spektar nutrijenata koje osiguravaju tikvice poprilično je impresivan. Naime, tikvice su izvanredan izvor mangana i vitamina C te vrlo dobar izvor magnezija, vitamina A, kalija, prehrambenih vlakana, folne kiseline, fosfora, bakra i vitamina B2.

Mnogi od navedenih nutrijenata imaju dokazano zaštitno djelovanje na zdravlje krvožilnog sustava. Magnezij igra važnu ulogu u prevenciji srčanog i moždanog udara, a zajedno s kalijem sudjeluje u regulaciji krvnog tlaka. Antioksidansi vitamin C i beta-karoten, spriječavaju oksidaciju kolesterola te posljedično smanjuju rizik za aterosklerozu.

Folna kiselina sudjeluje u regulaciji razine homocisteina, dok prehrambena vlakna utječu na smanjenje povišene razine kolesterola. Naime, i povišena razina homocisteina i povišena razina kolesterola dobro su poznati čimbenici rizika za razvoj bolesti srca.

Nutrijenti koje sadrži tikvica blagotvorno djeluju i na zdravlje probavnog sustava. Visok unos prehrambenih vlakana potiče pražnjenje crijeva, a samim time i uklanjanje toksina iz organizma, dok, prema nekim studijama, folna kiselina, vitamin C i beta-karotenpružaju zaštitu stanicama crijeva od spojeva koji su potencijalni karcinogeni.
Antioksidansi vitamin C i beta-karoten imaju i protuupalno djelovanje što ih čini blagotvornima kod stanja koje karakterizira upalni proces, poput astme, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa.

Ekstrakt dobiven iz tikvice, pokazao se balgotvoran i u ublažavanju simptoma benigne hiperplazije prostate, stanja koje nerijetko zahvaća muškarce iznad 60 godina, a koje uzrokuje bolno i otežano mokrenje. Pri tome, najbolje djelovanje tikvice polučuju kada se konzumiraju u kombinaciji sa drugim namirnicama bogatima fitotvarima.

Savjeti za kupovinu i čuvanje

- Prilikom kupovine tikvica, birajte plodove koji su teški, blistavi, bez znakova smežuranosti. Uvijek kupujte tikvice srednje veličine ili one manjih dimenzija koje imaju najbolji okus.

- Čuvajte tikvice od oštećenja, čak i mala oštećenja mogu ubrzati propadanje. Prije spremanja u hladnjak nije ih potrebno prati, a u hladnjaku mogu ostati do sedam dana. Tikvice se mogu spremiti i u zamrzivač, a prije zamrzavanja preporučljivo ih je izrezati na ploške i blanširati dvije minute.

Nutritivna vrijednost
Tikvice, kuhane, narezane - 1.00 šalica; 180 g; 36 kCal Nutrijent ...................... .Količina.......... % DV
mangan........... 0.38 mg........... 19
vitamin C......... 9.90 mg........... 16,5
magnezij......... 43.20 mg......... 10,8
vitamin A......... 516.60 IU........ 10,3
prehrambena vlakna..2.52 g...... 10,1
kalij................ 345.60 mg....... 9,9
bakar.............. 0.19 mg........... 9,5
folna kiselina.... 36.18 mcg....... 9,0
vitamin K......... 6.30 mcg......... 7,9
fosfor.............. 70.20 mg......... 7,0
vitamin B6....... 0.12 mg........... 6,0
omega-3 m.k... 0.15 g............. 6,0
vitamin B1....... 0.08 mg........... 5,3
kalcij............... 48.60 mg......... 4,9
cink................. 0.70 mg........... 4,7
vitamin B3....... 0.92 mg........... 4,6
vitamin B2....... 0.07 mg........... 4,1
željezo............ 0.65 mg........... 3,6


Treba imati na umu...

Tikvice spadaju u malobrojnu skupinu namirnica koja ima mjerljivu količinu oksalata, komponenata koje, ako su u tjelesnim tekućinama prisutne u visokim koncentracijama, mogu kristalizirati i uzrokovati zdravstvene probleme. Zbog toga se osobama sa narušenim funkcijama bubrega i mokraćnog mjehura sugerira izbjegavanje tikvica. Nadalje, oksalati mogu ometati apsorpciju kalcija, pa se osobama koje uzimaju suplemente kalcija sugerira da tikvice jedu barem 2-3 sata prije nego unose kalcij.

izvor

http://www.dijetalno.net

28 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 7:06 am

lil


Admin
Admin
Kesten

100gr/170 kcal ; P - 2%; UH - 36.6%; masti - 2.7%


Poznato je više od stotinu različitih vrsta kestena...

Kesten se može konzumirati kao slastan i hranjiv međuobrok, a koristi se i kao dodatak raznim slanim i slatkim jelima.

Kesteni se pojavljuju i konzumiraju još u prethistoriji na prostorima Mediterana i Azije. U početku su uzgajani u Kini, Japanu, a potom su ih rimske legije donijele u Europu. Poznato je više od stotinu različitih vrsta kestena.

Razlikuju se od ostalih orašastih plodova zbog nižeg udjela masti i visokog udjela škroba. Imaju posebnu teksturu i sladak, blag okus. Po nutritivnom sastavu slični su smeđoj riži, a odličan su izvor elemenata u tragovima (minerala koji su nam potrebni u vrlo malim količinama).

Proteini im nisu jača strana, no zato su vrlo bogati škrobom, te je od ovih plodova moguće napraviti i brašno.

Kesten je jedini orašasti plod koji sadrži vitamin C, a predstavlja izvrstan izvor vitamina B6 i dobar izvor kalija i folne kiseline.

Kesten je namirnica koju odlikuje nešto viša energetska vrijednost, budući da 100 grama pečenog kestena sadrži 245 kcal.

Divlji kesten, koji nažalost nije za jelo, posjeduje i ljekovita svojstva. Najčešće se spominje kao pomoć kod varikoznih vena i oštećenja kapilara, a njegovi ekstrakti koriste se za pripremu ljekovitih pripravaka.

Kod kupovine kestena treba obratiti pažnju da su plodovi veći, sjajni, bez rupica na ljusci, što je znak da nema nepoželjnih ličinki.

Kada ih uzmemo u ruku, masa im mora odgovarati veličini, a ne smiju imati šuplji zvuk kada ih protresemo.

Kestene valja čuvati na hladnom do 2 tjedna, a korisno je provjeriti jesu li se na pojedinim plodovima pojavile rupice i tada takve plodove treba izdvojiti.

izvor

http://www.dijetalno.net

29 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 7:08 am

lil


Admin
Admin
Kelj

glavica 100gr/26 kcal ; P - 3.3%; UH - 3.3%; masti - 0.1%
lisnati 100gr/41 kcal ; P - 4%; UH - 4%, masti - 1%


Kelj prebogat vitaminom C
Visok sadržaj i vitamina grupe B, karotina, gvožđa, magnezijuma i kalijuma

Kelj je povrće iz porodice kupusa, a njegove razne sorte mogu se uzgajati tokom cele godine, pa ga uvek ima na tezgama.
Kupus je praroditelj kelja. Ali, kelj ne samo da je nasledio od kupusa sve najbolje osobine već ih je, uz čovekovu pomoć, znatno poboljšao. On sadrži obilje ugljenih hidrata, belančevina i masti koji mu daju kaloričnu vrednost koja ga izdvaja od ostalog kupusnog povrća. Belančevina i askorbinske kiseline ima trostruko više od kupusa. A kada se radi o mineralnim solima, kalijumu, magnezijumu i gvožđu, onda je apsolutni rekorder.
Vitaminska skala kelja šira je od kupusove. Koliko god da je kupus nezamenljiv izvor vitamina C, osobito u svežem i kiselom obliku, kelj ga nadmašuje (50 mg %). Ima i vitamina grupe B (B1, B2, B6, PP) i karotina (provitamin A).
Pored običnog glavatog kelja, koji je najpoznatiji i na koji smo navikli u svakodnevnoj upotrebi, spomenimo još dve vrste koje imaju nešto drukčije karakteristike. To su lisnati ili bezglavi kelj i kelj pupčar, ili takozvana prokulica. U prvom slučaju radi se o kelju koji ne oblikuje glavicu već se razrasta u široke mesnate listove, a u drugom obliku u “pupove”, babuške, slične zelenim lopticama. Ove vrste kelja mogu se posebno preporučiti osobama koje pate od opstipacije jer obiluju sirovom celulozom. Ali zbog teže probavljivosti ne bi smeli da ih uzimaju oni koji boluju od katara sluznice u želucu i crevima.
Mnogostruke su mogućnosti njegove primene u kuhinji: od čorbi, salata, variva, pirea, gibanica, savijača, punjenog i pečenog kelja, pa do odrezaka koji zamenjuju meso.
Prema nekim najnovijim istraživanjima farmaceuta, kelj sadrži neka jedinjenja ulja slačice, za koja se već ranije znalo da usporavaju hiperfunkciju štitne žlezde pa su iz toga izvukli zaključak da su osobe koje jedu mnogo kelja miroljubive prirode.

www.dnevnik.co.yu

Kako se priprema kelj?

Prvi stupanj pripreme kelja uključuje razdvajanje listova, velike listove potrebno je prerezati dok mali mogu ostati cijeli. Listove potom treba isprati pod mlazom hladne vode. Sredina glavice moze se nasjeckati te kuhati sa listovima ili odstraniti. Mladi kelj može se konzumirati svjež kao salata. Stariji kelj potrebno je skuhati jer je svjež teško probavljiv. Kelj se najčešće priprema i najbolji je kuhan u slanoj vodi. Tradicionalni način pripreme uključuje kuhanje u slanoj vodi 40 minuta - dok se u potpunosti ne smekša. Međutim, kelj može biti gotov za 5 do 8 minuta. Kelj se može dodati juhama i varivima, često se priprema sa u kombinaciji sa krumpirima i ječmom. U kombinaciji sa bijelim grahom i kobasicom predstavlja tradicionalno portugalsko jelo. Kelj se može začiniti češnjakom, maslinovim ili sezamovim uljem, sokom od limuna, cimetom, ribizlom ili preprženim sjemenkama bora.

http://www.dijetalno.net

30 Re: Povrce ... taj Ned Maj 04, 2008 7:13 am

lil


Admin
Admin
Zelena salata

100gr/14 kcal ; P - 1.1%; UH - 2.2%; masti - 0.1%


Salata je biljka koja prati naše jelovnike gotovo čitave godine. To možemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspešno uzgajaju u rano proleće, leti, pa čak i preko zime. Njen najveći deo, čak do 95 odsto čini voda. Međutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznačajna (100 grama salate sadrži 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma (24 mg%) i gvožđa (0,5 mg%), znatne količine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E. Uzgajivači zelenu salatu razvrstavaju prema četiri glavne odlike to su: salata glavatica ili puterica, hrustava kristal-salata, lisnata salata za branje i lisnata salata za rezanje, koje se dalje dele u mnoštvo podvrsta i varijeteta. Kod nas su svakako najproširenije i najomiljenije prve dve vrste: puterica i kristal-salata - pune zdravlja.
Najvredniji lekoviti sastojak salate je njen mlecni sok koji sadržava tzv. laktukarijum. Najviše ga ima u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Taj neškodljivi sastojak deluje kao opijum, i upravo je on pribavio slavu salati još u anticko vreme. Danas su te stare tvrdnje i potvrdene: pouzdano se zna da laktukarijum ublažava bol, nervnu napetost i osigurava spokojan san.
Ako neko iz bilo kojih razloga ne može da jede sirovu salatu, najbolje je da je prethodno malo propirjani na maslacu. Salata ce pri tome izgubiti nešto vitamina C, ali ce postati probavljivija, a ostali sastojci ce se uglavnom sacuvati.
Mnogi evropski narodi, poput Španaca, Portugalaca pa i Francuza, gotovo svakodnevno imaju na jelovniku zelenu salatu, ali ne kao prilog jelu, vec kao predjelo. Takvo predjelo od sveže, sirove salate pripremljeno je, odnosno zacinjeno s mnogo maštovitosti i kulinarskog umeca. Kao zacin koristi se suncokretovo, sojino, bucino i maslinovo ulje, vinsko, jabukovo ili obicno sirce, limunov sok, zelene i crne masline, razni prelivi od luka, belog luka, peršuna i ostalih zacinskih trava i mirodija, majoneza, gorušice i slicno, a dodatak mogu biti i krompir, tvrdo kuvana jaja, cvekla itd. To samo potvrduje izuzetno svojstvo salate kao aperitiva.
Što se tice zacina, valja upozoriti da zelenu salatu treba uvek zaciniti i smešati u poslednji cas, neposredno pre iznošenja na sto, da bi ostala cvrsta i sveža.

izvor

http://www.dijetalno.net

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 2 od 3]

Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu