Dijeta i mi
Dijeta i mi je forum podrske u toku dijete. Ukoliko zelite da nam se pridruzite - mozete se registrirati. Clanovi imaju pristup nekim delovima foruma kojeg kao gosti ne mogu da vide

forum podrske u toku dijete


Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Ishrana u trudnoci taj Sre Apr 30, 2008 10:55 pm

coffee

avatar
Urednik i "znalac za brojanje"
Urednik i
Pod trudnoćom podrazumevamo nošenje i razvijanje oplođenog jajeta. Prema
mestu usađivanja trudnoća može biti intrauterna, usađivanje u zid materice, ili
vanmaterična. Graviditet traje 280 dana (40 nedelja). Trudnoća se može
prekinuti i ovulum izbaciti pre 40 nedelje. Izbacivanje pre 28 nedelje nazivamo
abortus a između 28-40 nedelje porođajem.

Zadatak prenatalne nege je, koja obuhvata niz mera u zaštiti trudnice da
osigura rađanje donesenog deteta normalne telesne mase. Takvo dete može roditi zdrava trudnica koja se
odgovarajuće hrani. Bolesna trudnica takođe će moći da rodi doneseno dete
normalne telesne mase samo ako se preduzmu sve mere koje su za to potrebne, i
to dovoljno rano. Zato je potrebno da se svaka trudnica javi svom lekaru u
najranijem početku trudnoće, kako bi se na vreme otkrila eventualna bolesna
stanja i preduzele sve moguće mere.

Međutim, i zdrava trudnica koja
se ne hrani pravilno može roditi dete sa neadekvatnom telesnom masom ili čak
pre vremena. Trudnice koje premalo jedu često rađaju nedonoščad, a preveliko
dete rađaju one koje prekomerno jedu. Takođe, preterani rad, premalo spavanja,
preterano uživanje duvana, alkohola i kafe može dovesti do prevremenog porođaja
ili rađanja deteta smanjene telesne mase.

Za svoj razvoj i rast plod u
materici treba iste hranljive materije, minerale i vitamine, koje za svoj rast
i razvoj treba novorođenče i, uopšte dete u prvim godinama života, isto kao i
odrasli organizam za normalnu funkciju svojih organa. Od hranljivih materija to
su ugljeni hidrati, belančevine i masti, od minerala su najvažniji kalcijum,
fosfor, gvožđe i jod, a od vitamina vitamini B grupe, vitamin C, vitamin A,
vitamin D, vitamin E i vitamin K. Hranljive materije, minerali i vitamini
moraju se plodu dostaviti u primerenoj količini i u pravo vreme. Prekomeran
unos hranljivih materija uzrokovaće preteranu uhranjenost ploda, a nedovoljan
gladovanje i pothranjenost ploda.

"Drugo stanje", kako se
u narodu najčešće naziva trudnoća, nosi sa sobom promene u organizmu žene zbog
kojih je od velike važnosti način ishrane buduće mame. Kako je telesna masa
novorođenčeta nakon porođaja svega 25 odsto od ukupnog dobitka u telesnoj masi
buduće majke, neophodna je stalna briga o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti.
Dobitak na telesnoj masi u
toku trudnoće je od 11 do 15 kilograma.



Ishrana je nesumnjivo jedan od
najvažnijih spoljnih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje
trudnica kao i njihovu radnu sposobnost. Za vreme trudnoće potrebe ženskog
organizma za hranom se menjaju pri čemu ne treba ići u krajnosti, pod tim se
podrazumeva da trudnice ne trebaju da unose ogromne količine hrane ali je
pogrešno i namerno izgladnjavanje. U oba slučaja su verovatne posledice na
zdravlje žene i ploda jer pravilna ishrana ima značajno mesto u normalnoj
trudnoći zdrave žene. U mnogim sredinama još uvek je prisutan i uticaj
kulturoloških, religijskih i socijalnih faktora koji u većoj ili manjoj meri
opterećuju ishranu i aktivnosti trudnica. Tako i danas često čujemo da trudnice
treba da „jedu za dvoje“ što je svakako ne pravilno mišljenje jer preveliko
povećanje TM može prouzrokovati zdravstvene probleme. Da do toga ne bi došlo
trudnice treba da poštuju pravila pravilne ishrane jer samo tako će zdravstveni
ali i estetski aspekti u trudnoći biti ispoštovani.

Pored ishrane veoma je važno da
trudnica odlazi na redovne kontrole kao i da se „ne plaši“ fizičkih aktivnosti
jer je umerenost kako u hrani tako i u fizičkom naprezanju važan činilac zdrave
trudnoće.

S obzirom da su danas trudnice
pod stalnom kontrolom lekara i da su motivisane da razumeju i prime savete, to
trudnoća prestavlja jedinstvenu priliku da se nauče osnovni principi pravilne
ishrane, koji ne samo da će biti korisni za tok i ishod trudnoće već će imati
trajni uticaj na zdravlje žene i njene porodic
Energetske potrebe u trudnoći




U toku trudnoće neophodno je više
energije koja se koristi za rast i razvoj ploda i posteljice i ostalih tkiva
majke, kao i za pokretanje njenog sve težeg tela. Sve u svemu, precizno
izračunato, ta potreba za 280 dana trajanja normalne trudnoće iznosi 80.000
kCal. Stručnjaci preporučuju da u prvom trimestru trudnoće treba unositi 150
kCal više, a u drugom i trećem trimestru po 350 kCal. Ali povećanje energetskih
potreba trudnice zavisiće i od stanja uhranjenosti pre trudnoće, odnosno njene
telesne mase. Takođe, na energetske potrebe trudnice utiče i njena fizička
aktivnost, kako na poslu tako i u domaćinstvu. U svakom slučaju, ako se u toku
trudnoće svakodnevne aktivnosti svode na sedenje i ležanje, onda vrlo obazrivo
treba planirati unos energije, jer postoje svi uslovi da se kao posledica
poremećene energetske ravnoteže javi gojaznost.

Vrlo je značajno u toku trudnoće
pratiti porast telesne mase, možda je čak važnije od praćenja celokupnog
porasta. U prvom trimestru trudnoće optimalnim se smatra minimalni porast od
1-2kg. Dalje je potrebno nedeljno postizati ujednačen porast od 400-500g, u
proseku do kraja trudnoće. Po takvoj dinamici porasta, majka u terminu porođaja
dobija između 11 i 15kg. Na plod, posteljicu i plodovu vodu otpada oko 7kg, a
ostatak pripada rezervi u majčinom tkivu.Izbor namirnicaŽitarice





Hranljiva vrednost žitarica i
prerađevina leži u velikom sadržaju kompleksnih ugljenih hidrata. One takođe
obezbeđuju belančevine i vitamine B grupe, ali su oskudne u nekim esencijalnim
aminokiselinama i kalcijumu. Zato se proizvodi od žitarica moraju kombinovati
sa mesom, mlečnim proizvodima, povrćem i voćem.

Žita su u ishrani ljudi vrlo
značajan izvor ugljenih hidrata, pre svega skroba (60 – 79%) i predstavljaju
skrobnu hranu. Važni su izvori energije kao i kvalitetnih belančevina (oko 11%)
i biljnih vlakana, vitamina B kompleksa i vitamina E, kao i gvožđa, selena i
cinka. U pravilnoj ishrani žitima se podmiruje 33% ukupnih dnevnih energetskih
potreba i 31% potreba za proteinima. Najznačajnija su integralna žita i njihovi
proizvodi, kao važan izvor biljnih vlakana i vitamina B grupe.

Iz ove grupe namirnica treba
odabrati proizvode od celog zrna-integralni, crni hleb, integralni pirinač,
testenine od integralnog brašna, kao i ostale proizvode od integralnog brašna
zbog sadržaja vlakana koja će omogućiti normalno pražnjenje creva, što može
biti problem u trudnoći.Meso, ribe, jaja




Ova grupa namirnica predstavlja
važan izvor biološki vrednih proteina, gvožđa (hem-gvožđa koje se bolje usvaja
od strane našeg organizma), cinka, bakra i vitamina B12. Svi
navedeni sastojci nedostaju namirnicama biljnog porekla. Meso sadrži dosta
fosfora što utiče na kombinaciju sa drugim namirnicama, tj. meso treba
kombinovati sa namirnicama koje sadrže manje fosfora, kako bi se omogućila
apsorpcija gvožđa i drugih mineralnih komponenti i oligoelemenata.

Jaja imaju značajno mesto u
ishrani zbog svoje biološke vrednosti. Važan nedostatak jaja je visok sadržaj
holesterola u žumancetu, dok ga u belancetu nema uopšte. Zato o količini jaja
treba voditi računa, odnosno o odvojenom konzumiranju belanceta od žumanceta,
ukoliko to zdravstveno stanje zahteva. Preporuka je da se nedeljno pojede 2-3
jajeta, imajući u vidu da su jaja prisutna i u drugim proizvodima.

Riba je odličan izvor biološki
vrednih proteina, liposolubilnih vitamina i minerala, omega masnih kiselina,
ali je nedovoljno zastupljena u ishrani ljudi. Meso riba je visoke nutritivne i
biološke vrednosti, lako je svarljivo. Meso ribe ima nizak sadržaj holesterola
(50-75mg na 100g). Ribe su odličan izvor mineralnih materija i to najviše
fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, a morske ribe i joda koji je potreban
za sintezu hormona štitne žlezde. Od hidrosolubilnih vitamina u mesu riba su
prisutni: vitamin B1, B2, niacin, pantotenska kiselina, a
od liposolubilnih vitamin A, vitamin D, vitamin E i vitamin K. Koncentrat
vitamina A i D je riblje ulje, koje se dobija iz jetri morskih riba hladnog
mora.

Iz ove grupe namirnica treba se
odlučiti za one namirnice sa manjim procentom masti i holesterola, kao što su
posna mesa: piletina, ćuretina, teletina, mršava govedina, zečetina i meso
riba, posebno morskih. Džigerica ima značajno mesto u ishrani trudnica, zbog
sadržaja gvožđa, i može se koristiti jednom nedeljno. Jaja konzumirati u
količini od 2-3 kom nedeljno, ako su u pitanju cela jaja, ali belance može i
više jer ne sadrži holesterol.

Prerađevine i proizvode od mesa
ne treba često koristiti jer se za njihovu pripremu koriste brojne hemijske
materije, različiti aditivi, radi poboljšanja ukusa i mirisa.Mleko i mlečni proizvodi




Mleko se pije već 10 000 godina,
a kroz istoriju je u mnogim civilizacijama bilo visoko cenjeno. Prodaje se u
nekoliko varijanti, zavisno od udela mlečne masti, a na našem tržištu on iznosi
od 0,01% do 3,5%, često obogaćeno vitaminima i kalcijumom. Od mleka se
proizvode raznovrsni proizvodi kao što su sir, fermentisani mlečni napici
(jogurt, kefir), a sve češće dodaju se probiotici i drugi dodaci.

Mleko i mlečni proizvodi daju
nam, osim belančevina, i lako svarljivu mast, šećer, mineralne materije,
lipide, vitamine A i D, dakle veliku količinu hranjivih materija. Mleko je
najpoznatije po sadržaju minerala kalcijuma koji održava jačinu i gustinu
kostiju. Kalcijum i fosfor se vežu u kompleks koji kostima daje strukturu.
Kalcijum iz mleka bolje se asimilira u organizmu nego iz drugih namirnica.

Količine mleka ili fermentisanih
mlečnih proizvoda, sa smanjenim procentom mlečne masti, treba da se kreću od
500-750ml uz 50-150g svežeg posnog sira.Vidljive masti




Masti su ne samo energetski
sastojci hrane, već i: strukturni i funkcionalni elementi ćelija, izvori
esencijalnih masnih kiselina, nosači liposolubilnih vitamina (provitamina A,
vitamina A, D, E i K), i izvori složenih masti.

Svarljivost masti zavisi od tačke
topljenja i prisustva zasićenih masnih kiselina. Bolju svarljivost imaju masti
sa tačkom topljenja nižom ili oko visine telesne temperature, kao npr. maslac. Što
namirnica, hrana, sadrže veće količine zasićenih masnih kiselina organizam teže
vari i usvaja masti.

Najveću vrednost ima ulje od
suncokreta ili kukuruza, ali i maslinovo ulje, u količini od jedne do dve
supene kašike dnevno (15-30g). Za pripremu salata koristiti nerafinisano ulje a
za termičku obradu rafinisano zbog termičke stabilnosti. Izbegavati čvrste
masti kao što su svinjska mast, maslac i tvrdi margarini, zbog svog lošeg
dejstva na krvne sudove. Ukoliko volite margarin odaberite „soft“ margarine jer
sadrže manje količine štetnih trans masti.Povrće i proizvodi od povrća
Povrće je važan prehrambeni
proizvod koji obezbeđuje: vitamine, minerale, proste i složene ugljene hidrate,
biljna vlakna, antioksidanse, organske kiseline i razna fitohemijska
jedinjenja. Sirovo povrće sadrži dosta vode i sve neophodne enzime. Energetska
vrednost povrća je niska, izuzev skrobnog povrća (mahunasto povrće, krompir)
čija je energetska vrednost mnogo viša.

Zbog biohemijskog sastava, kao i
voće, povrće treba konzumirati u sirovom stanju, a termički obrađivati samo
oštrim, kratkim režimima termičke obrade.

Povrće se treba jesti dva ili
više puta dnevno, sirovo ili kuvano, u količini od 200-300g dnevno. To se
odnosi na lisnato, korenasto, plodovito povrće, a može se dodati oko 150
gkrompira dnevno.

Vrlo hranljive i vredne mahunarke
(pasulj, grašak, sočivo i soja) mogu poslužiti kao odlična dopuna za nadoknadu
energije i nekih belančevina. Dnevna količina ne bi trebala da prelazi 100 g.

Ova grupa namirnica, s obzirom na
svoju hranljivu vrednost, bogatstvo vitamina, minerala, biljnih vlakana
potrebnih za normalno funkcionisanje organa za varenje treba da se nalazi na
svakodnevnom jelovniku trudnice. Sve vrste povrća su preporučljive, ali mogu
postojati individualna ograničenja jer pojedine vrste povrća mogu izazvati
nadimanje i gasove, što u slučaju kod trudnica može da se manifestuje
neprijatnim tegobama.Voće i proizvodi od voća




Prema hemijskom sastavu, tj. prema sadržaju vode i masti voće se deli na:


  1. voće bogato mastima –
    jezgrasto voće, masline, avokado, papaja, kokosov orah
  2. voće bogato vodom – sve
    ostalo


Nutritivna vrednost voća uglavnom potiče od prisutnih ugljenih hidrata, a
kod jezgrastog voća, maslina, manga, papaje i avokada od sadržaja masti i proteina.
Biološko-dijetetska vrednost voća određena je prisustvom veće količine
vitamina, mineralnih materija i oligoelemenata, enzima, organskih kiselina,
prirodnih antioksidanasa, fitohemijskih jedinjenja, biljnih vlakana, eteričnih
ulja, aromatičnih jedinjenja i drugih sastojaka.

Voće u ishrani treba koristiti u svežem stanju, kada ispoljava najveću
biološku vrednost, a niske je kalorične vrednosti. Ono zajedno sa povrćem
predstavlja glavne i najpogodnije izvore biološki važnih zaštitnih sastojaka:
vitamina, mineralnih materija, enzima, bojenih i aromatičnih sastojaka,
celuloze, fitoncida i tanina. Ovi sastojci su neophodni u procesu pravilnog
razvoja, održanju zdravlja, otpornosti i radne sposobnosti.

Sveže voće u količini od 300-500 g dnevno zadovoljiće potrebe u vitaminima i
mineralnim materijama, poslužiće i kao odličan izvor prirodnih ugljenih
hidrata. Takođe se mogu uzeti i sveže ceđeni voćni sokovi, pa i u kombinaciji
sa sokovima od povrća.


_________________



''neuspesni rade ono sto im ublazava tenziju,dok pobednici rade ono cime se ostvaruje cilj''

2 Re: Ishrana u trudnoci taj Sre Apr 30, 2008 10:55 pm

coffee

avatar
Urednik i "znalac za brojanje"
Urednik i
Šećer i šećerni koncentrati




Ugljeni hidrati kao energetski hranljivi sastojci su neophodni u ishrani.
Međutim, šećer se u ishrani našeg stanovništva unosi u većim količinama nego
što su potrebe. Sav višak glukoze do koje se saharoza (konzumni šećer), skrob i
drugi šećeri razgrađuju, biva uskladišten kao rezerva energije u jetri i
mišićima u obliku glikogena, a zatim se višak pretvara u masti i deponuje u
masnim ćelijama.

Med i voćne prerađevine imaju
prednost nad belim šećerom. Umerene količine tih namirnica mogu se jesti
svakodnevno, i to 3-4 kafene kašičice, to jest 30-40 gdnevno.

Napici:voda, kafa, čaj

Obzirom da se naš organizam
sastoji od 70% vode, promet telesne vode tesno je povezan sa prometom natrijuma
i kalijuma, kao glavnih minerala telesnih tečnosti. Organizam može gladovanjem
podneti gubitak znatnog dela svoje mase, ali mali gubitak tečnosti i soli može
biti poguban.

U dnevnoj ishrani organizam
hranom i pijenjem vode prima dovoljnu količinu tečnosti, a izlučuje je
znojenjem, disanjem i izbacivanjem mokraće. Trudnica treba dnevno da unese
najmanje 6-8 čaša tečnosti u vidu vode, nezaslađenih čajeva, mleka ili
nezaslađenih voćnih sokova.

U trudnoći se ne preporučuje
popiti više od dve crne kafe dnevno, koje i tada ne smeju biti suviše jake.

Kada je u pitanju pravi – zeleni
i crni čaj količinu ograničiti na 2-3 šolje dnevno zbog materije teina koja po
svom dejstvu slična kofeinu iz kafe.

Količine namirnica navedene po
grupama svaka trudnica prilagođava svojim energetskim potrebama a da li
uspostavljena ravnoteža u ishrani, pokazaće porast telesne mase u toku
trudnoće, koji se mora redovno pratiti i beležiti.
Preporučeni načini pripreme hrane





·
blanširanje – kratko kuvanje namirnica
u proključaloj vodi uz zatvoren poklopac. Ukoliko se blanšira lisnato i
zeljasto povrće (kelj, kupus, spanać, karfiol, blitva) blanširanje vršiti uz
otvoren poklopac, da bi se uklonila isparljiva jedinjenja sumpora, koja
otežavaju proces varenja hrane


·
kuvanje u pari – najbolji način
pripreme povrća i voća jer omogućava maksimalno očuvanje mineralnih materija,
hidrosolubilnih vitamina i drugih osetljivih sastojaka. Za ovaj način obrade potreban je zatvoren sistem
sa perforiranim ulošcima za namirnice.


·
tušenje – kuvanje namirnica u vodi i vodenoj
pari. Koristi se u pripremi mesa, složenih jela, povrća i voća. Usitnjeno
povrće treba staviti na dno suda i preliti toplom vodom u količini do ¼
zapremine povrća. Sud se zatvori i na temperaturi ključanja vode namirnice se
tuše. Na kraju se dodaju začini, a može i kašičica masnoće


·
pečenje u pećnici– način pripreme posredstvom
zagrejanog vazduha pri temperaturi od 160-250°C, pri čemu namirnice omekšavaju.
Može se primeniti u pripremi
različitih i namirnica i jela. Preporuka je da se namirnice do polovine
gotovosti prekriju alu-folijom, pa da se zatim folija skine, kako bi se dobio
lepši ukus i izgled gotovog jela.


·
Pečenje
na žar ploči –
način
pripreme pri kojem se ne koristi masnoća, jer se uz to tope masti sadržane u
namirnicama. Nedostatak je u tome što se jelo pripreme na visokim
temperaturama, pa se gube vitamini i deo minerala. Bolje je namirnice
pripremati na žar ploči nego na roštilju jer ona omogućuje ravnomerniju
raspodelu temperature i nema vraćanja jedinjenja gorenja masti na otvorenom
žaru, za koje se smatra da su kancerogene. Pre jela obavezno treba
ukloniti sva gorenja bilo mesa bilo povrća.

Moguće propratne bolesti trudnoće
Diabetes mellitus – šećerna bolest





Gestacijski dijabetes je prolazni
dijabetes u trudnoći kod žena koje ga pre nisu imale i koji nestaje nakon
trudnoće. Zbog nastanka hormona posteljice, koji omogućavaju razvitak trudnoće
i bez kojih nijedna trudnoća ne bi bila moguća i postoji sklonost ka nastanku
dijabetesa.

Trudnice sa ovakvim oblikom
dijabetesa leče se uglavnom dijetom, a samo u retkim slučajevima sa manjim
količinama insulina. O tome naravno odlučuje lekar.

Osnovne preporuke su da se hrana
uzima u manjim količinama u pravilnim vremenskim razmacima, pri čemu obratiti
pažnju na odabir namirnica i njihovu pripremu.Opstipacija




Jedan od čestih problema u
trudnoći je i opstipacija ili zatvor. Zatvor se može javiti i kao propratna
pojava usled korišćenja preparata gvožđa.

Da bi se ublažile tegobe zatvora
treba unositi svakodnevno namirnice bogate biljnim vlaknima kao što su
integralna žita, semenke, sveže voće i povrće.Hemoroidi




Hemoroidiili šuljevisu otečeni,
ali normalno prisutni krvni sudovi u i oko anusa (čmara) i donjeg dela rektuma,
koji su prošireni pod pritiskom (slično kao proširene vene na nogama). Najčešći
uzrok nastanka hemoroida je naprezanje prilikom defekacije, a mogu biti i trudnoća, genetski faktori, starenje, hronični
zatvor, dijareja, dugotrajno sedenje i analne infekcije.

Da bi se sprečilo moguće pucanje
i krvarenje hemoroida, kao i kod opstipacije, potrebno je obratiti pažnju na
unos biljnih vlakana i tečnosti.Anemija




Malokrvnost uzrokovana
nedostatkom gvožđa je česta među trudnicama jer veliki broj žena započinje
trudnoću s veoma malim rezervama gvožđa u organizmu. Prema stepenu
iskoristljivosti, gvožđe iz namirnica se deli na hem (poreklom iz mesa) i
non-hem (poreklom iz biljaka) gvožđe. Gvožđe se bolje iskorišćava iz mesa, te
je neophodno da u svakodnevnoj ishrani budu zastupljene namirnice iz grupe
mesa. Vitamin C pospešuje iskoristljivost gvožđa, dok tanini iz čaja umanjuju
njegovu apsorpciju. Stoga je preporučljivo da uz bogat doručak bude serviran i
sok od sveže ceđenih narandži, a ne čaj.

Namirnice bogate gvožđem su:
crvena mesa, žumance jajeta, džigerica, zeleno lisnato povrće, mahunarke, riba.Visok krvni pritisak




Trudnoća se odlikuje povećanje
tečnosti u organizmu što može biti uzrokom nastanka povišenog krvnog pritiska.

Ishranom sa smanjenom količinom
soli, što ne znači da je treba potpuno izbaciti, može se uticati na održavanje
krvnog pritiska u normalnim vrednostima.Jelovnik za buduće mame



Primer jelovnika za II
polovinu trudnoće

Doručak: graham hleb 80g

jogurt 250 ml

jaje tvrdo kuvano 2 kom

margarin soft 20g

džem 30g

Užina: sezonsko voće 200g

mladi sir 100g

Ručak: teleće meso 150g

barena šargarepa 200g

graham hleb 40g

zelena salata 250g

ulje 2 kafene kašike

(pre ručka 30 min) voćni sok 250
ml

Užina: voćna salata 200g

keks 100g
Večera: graham hleb 100g

jogurt 250 ml

mladi sir 80g

salata od povrća 150g

Proteinski napici



Napitak sa sojinim mlekom: 200 ml
obranog mleka

2 supene kašike sojinog mleka u
prahu

1 kafena kašika meda

1 supena kašika mlevenog badema

2 – 3 supene kašike malina

Napitak sa bananom: 250 ml
jogurta

100gbanane – 1 kom

1 supena kašika obranog mleka u
prahu

1 kafena kašika meda

1 supena kašika suvog grožđa

Deserti obogaćeni
proteinima




Pirinač sa jabukom: 20-30g
pirinča

100 ml mleka obranog

1 supena kašika obranog mleka u
prahu

1 jabuka – oko 100g (dodaje se na
kraju kuvanja)

1 kafena kašika meda

cimet po želji

Voćna kaša sa: 20g ovsenih
pahuljica

ovsenim pahuljicama 50g višanja

1 supena kašika mlevenog lešnika

100g obranog jogurta

50 g sitnog posnog sira

1 supena kašika meda

Palenta sa 30-40g kuk.griza

sirupom od malina 100 ml mleka

2 supene kašike sojinog mleka

10g žutog šećera

*skuvano razliti u činiju i
pustiti da se ohladi


100g malina
izgnječiti i preliti palentu

Autor Dragana Mihajlović i Jasminka Marčok

izvor


_________________



''neuspesni rade ono sto im ublazava tenziju,dok pobednici rade ono cime se ostvaruje cilj''

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu