Dijeta i mi
Dijeta i mi je forum podrske u toku dijete. Fokusirali smo na zdravu ishranu i zdrav zivot, a protiv smo brzih i crash dijeta koje nose vise stete nego koristi. Ukoliko zelite da nam se pridruzite - mozete se registrirati. Clanovi imaju pristup nekim delovima foruma kojeg kao gosti ne mogu da vide

Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 2]

1 Integralne zitarice taj Sre Apr 30, 2008 9:01 pm

coffee


Urednik i "znalac za brojanje"
Urednik i
Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se isključivo na
beli hleb i peciva savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne žitarice: raž,heljdu,proso, ječam,ovas (zob), pa čak i kukuruz.

Vekovima su naši preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih se moderni čovek tako lako odrekao i degradirao ih u stočnu hranu. Samo su retki pojedinci pokušavali da zadrže i sačuvaju tradicionalne načine pripremanja jela od integralnih žitarica., kao posebne
gurmanske specijalitete.

Druga polovina našeg veka donosi budjenje svesti o potrebivraćanja na prirodne izvore hrane i visokim biološkim vrednostima koje ona ima
za ljudski organizam.

Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih žitarica. Korišćenje belog brašna i proizvoda od belog brašna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog čoveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadržaja složenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita, iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma.

Sadržaj ugljenih hidrata u celom zrnu većine žitarica prelazi 70%, belančevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadržaj i celuloznih vlakana i amino kiselina.

Pšenica je danas u svetu najvažnija od svih žitarica, jer se najviše koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brašna. Poreklom je iz jugozapadne Azije. Ono što pšenicu stavlja u prvi plan jesu njena biološka i pekarskasvojstva. Iako su neke od žitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad pšenice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom mešenja hleba i peciva.
Celo zrno pšenice sadrži 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belančevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A(koji se od svih žitarica nalazi jedino u pšenici). Od minerala najviše sadrži fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnuvrednost imaju pšenični škrob i pšenične klice.
Lekovita svojstva pšenice: Jača imunitet, pospešuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, reguliše probavu, leči osip, lišaj i upalu kože, protiv upale grla i kašlja, trovanja i bolova, srčanih oboljenja i protiv preranog starenja.

Seitan je visokoproteinski proizvod od pšenice - zovu ga i pšenično meso. Sadržaj proteina je 70%, a sadržaj masti i ugljenih hidrata je simboličan. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporučuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroškom energije.Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, ćufte, đuveči, sarmice i slično. Na tržištu se može nabaviti kao sirovi seitan ili već pripremljen (propržen) sa soja sosom.

Raž je žitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom, iako nije ni približno rasprostranjena i korišćena kao pšenica. Međutim, raž je po svojim botaničkim i pekarskim karakteristikama najsličnija pšenici (zrno, klas, stabljika, belančevine koje sadrže gluten - lepak). Raž je pored pšenice i kukuruza, jedina žitarica koja nema omotač oko zrna (pleva) i može se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnološke obrade. Raž potiče izzapadne Azije, tačnije Zakavkazja.
Sadržaj ugljenih hidrata u raži je 74%, belančevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (među kojima najviše sadrži kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raž je nešto kaloričnija od pšenice - 100 g raži sadrži 349 kalorija.
Lekovitasvojstva raži:Protiv šećerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene,zatvora, za poboljšanje krvi i nervnog sistema.

Ječam (geršla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biološkim vrednostima je zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih žitarica, poznat je još u kamenom dobu, a tragovi kulture ječma pronađeni su u području Tigra i Eufrata, dolini Nila i švajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grčkoj, gde ga smatraju darom boginje Demetre - "Majke žita". Savremena nauka je utvrdila da ječam ima čak 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, što ječmu polako vraća izgubljene pozicije iz drevne prošlosti. Prirodni ječmeni slad izvanredan je zaslađivač i odlična zamena za šećer. Ječam se takođe veoma koristi za proizvodnju piva.
Sadržaj ugljenih hidrata u ječmu je veći nego kod pšenice 73,4%, belančevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvožđe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima više nego u ostalim žitaricama, kao i vitamin A i D.
Lekovita svojstva ječma:Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grčeva u nogama, reume, išijasa, bolestiželuca i grla.

Ovas ili zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju žitaricu, više služi za stočnu nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna.
Zbog visoke sadržine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Poznat je po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, čiji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale žitarice. Takođe sadrži 7% masti bez holesterola.
Lekovita svojstva ovsa ili zobi: pročišćava krv, leči šećernu bolest, žuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokraćni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom od zobenih pahuljica uspešno se leči karijes, a čaj od zobi leči
želudačne probleme i probleme unutrašnjih organa.

Kukuruz potiče iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre naše ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronađen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih žitarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stočnu hranu. Poslednjih decenija se sve više koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brašno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i belančevinama - proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grožđani šećer. Kukuruzna svila sadrži hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterična ulja, šećer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i
kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.
Lekovita svojstva kukuruza: snižava krvni pritisak, pomaže kod oboljenja krvnih sudova, za lečenje dijabetisa, srčanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokraćnih puteva, kašalj, rahitis, bolove u kičmi, arteriosklerozu, katarakt pluća, razne upale.


Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani. Bogata je ugljenim hidratima72,9%,belančevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadržine. Takođe ima skoro sve vitamine B grupe i značajne količine nijacina. Veoma je kalorična - 100 g jestivog dela zrna sadrži 335 kalorija. Zbog svojih botaničkih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova različitih boja, pa je vrlo omiljena kod pčela. Heljdin med je izuzetno cenjen.

Lekovita svojstva heljde: jača otpornost kapilara i utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska, sprečava krvarenje, pomaže kod bolesti želuca, parazitskih oboljenja, bolesti kože i proliva.



Proso je praistorijska kultura, poznata iz mlađeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana većine stanovništva i kao lek. Potiče iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga što spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje već narušeno, posebno se preporučuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljušten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod većine integralnih žitarica biološka vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati čine 73%, belančevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najviše ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kalorična vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.
Lekovita svojstva prosoa: Leči kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za varenje, pročišćava kožu i utiče na lep ten, jača kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokraćnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grčeva u stomaku, gihta, za preznojavanje.


Integralni pirinač potiče iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteženije namirnice. Pored ugljenih hidrata i belančevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najviše energije. Određeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izloženi fizičkim naporima.

Pahuljice se prave od integralnih žitarica. Doručak savremenog čoveka ne može se zamisliti bez pahuljica. Najčešće se koriste ovsene (zobene), ječmene, ražane, pšenične, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Obično se preliju vrelim mlekom, vodom,
čajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termički su obrađene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.
izvor


_________________



''neuspesni rade ono sto im ublazava tenziju,dok pobednici rade ono cime se ostvaruje cilj''

2 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 3:57 am

lil


Admin
Admin
Soja

Soja potiče iz Kine, gde se koristi već preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadrži, Kinezi je nazivaju "čudotvorno zrno" i "anđeoska hrana". Soja je najkoncentrisanija biljna hrana za koju se zna. Izuzetno isvisok procenat belančevina - proteina (43%) ubraja je u najhranljiviju namirnicu. Radi poređenja, to je dva i po puta više od procenta koji sadrži juneće meso i 12 puta više od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su belančevine koje sadrži mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.
Pored proteina, soja ima visok sadržaj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnoteženi tako da odgovaraju ljudskoj ishrani.

Soja se koristi u rasličitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noći da nabubri, a zatim ga samleti (za šnicle, sarmu, musaku), ili ga ispeći kao kikiriki; kao brašno se koristi za dodatak i mešanje sa ostalim žitaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je veoma popularan u čitavom svetu; zatim, soja sos (tamari i soju), kao začin i dodatak jelima, posebno pirinču i čorbama.

Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Poželjno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim količinama.

Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od žitarica (ječma, pirinča, pšenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgrađivanja sojinih zrna i žitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadrži 18 aminokiselina među kojima i 8 esencijalnih.
Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporučuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrćem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala količina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrži i koja pomaže varenju i otklanja nepoželjne bakterije u crevima, može izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obično se koristi jedna kafena kašičica miso -a na litar vode.
Sazreli miso je obično tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju različite boje i ukuse, što zavisi od sastojaka koji se koriste i načina proizvodnje.

Miso nije samo hrana, već je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, već širom sveta. Miso sadrži visoke količine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporučuje kod izuzetnih psihofizičkih napora i tokom zime kada zagreva telo i sprečava osećaj hladnoće.
Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, što utiče na uravnotežavanje metabolizma. Sadrži enzime, koji pomažu i pospešuju varenje. Miso hrani kožu i krv i ubrzava gradnju tkiva i ćelija kože, pa doprinosi lepoti, jača kosu i daje joj sjaj.

Pošto sadrži linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekšava krvne sudove, miso sprečava i ublažava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jača imuni sistem i tako sprečava alergije i tuberkolozu. Ublažava loše efekte preteranog pušenja i uzimanja alkohola. Utiče na ublažavanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozračenja.

Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hačo miso.
Mugi miso - priprema se od ječma i brže fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlačniji. Inače ima najviše minerala od svih vrsta misoa.
Kome miso - pored soje sadrži i pirinač i preporučuje se korišćenje u letnjim mesecima.
Hačo miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belančevinama. Pravi se sa najmanjom količinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa
* 1L vode * 1 kašikica misoa
* 1 kašikica biozačina * 1 lovorov list
* 1/2 kašikice đumbira
Prokuvati vodu sa začinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po želji se može dodati sitno izrendano razno povrće.

Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tečnosti koja ističe prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, žita, vode, morske soli i kodži alge) ima jači i oštriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrže organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomažu varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirinču, kao začini i umesto soli. Važno je imati u vidu da se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobičajene soli i postepeno bi trebalo preći na potpuno korišćenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.
Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnoteženo, jer sadrži vitamine i minerale, proteine, nezasićene masne kiseline (50-60% više od kravljeng mleka) i posebno gvožđe, a uopšte ne sadrži holesterol ni mlečni šećer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzročnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takođe ne sadrži bilo kakve nadražujuće sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. Preporučuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.
Najčešće se može nabaviti kao mleko u prahu, a možete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.

Mleko se priprema na sledeći način: 3 šolje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noći. Procediti (vodu baciti) i samleti mašinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada treći put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku obloženu sa nekoliko slojeva čiste gaze, koja je postavljena iznad većeg lonca ili plastične posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i čvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo što više tečnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi naziva se okara i može da se koristi za pripremu ćufti od povrća, proje, slanog peciva, hlebova i si. Kod korišćenja okare treba voditi računa da joj je trajnost ograničena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.

Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima začine, tako da se može pripremati na različite načine i u kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadrži balastne materije preporučuje se konzumiranje sa žitaricama i povrćem. Tofu se čuva u frižideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvožđem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u našem telu preventivno deluje na sprečavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze.
Tofu se može konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pržen ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).

izvor

http://www.dijetalno.net

3 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 4:52 am

lil


Admin
Admin
Proso

Proso je žitarica poreklom iz Azije, gde se još uvek redovno upotrebljava za ljudsku ishranu, pored pirinča. Po starim srpskim verovanjima, proso je dobro protiv zlih duhova i veštica, pa se tako ugrađivalo u temelje - nađeno je u razvalinama naših starih gradova i utvrđenja. Njime se posipala stoka, ali i kokoške, da bi bolje nosile jaja.Uz pomoć prosa možete i da prizovete budućeg partnera ali bilo bi bolje da ga skuvate i pojedete. Naime, zna se da proso ulepšava i obnavlja organizam

Proso je žitarica poreklom iz Azije, gde se još uvek redovno upotrebljava za ljudsku ishranu, pored pirinča. Iako je proso izuzetno lako za uzgajanje i uspeva čak na onim zemljištima gde druge žitarice ne rastu, danas je neopravdano retko na trpezi Evropljana i uglavnom se koristi za ishranu ptica i stoke. Zlatnožuto zrno prosa spada u one namirnice koje su nekada činile sastavni deo ishrane našeg naroda. Čak je, kako piše Veselin Čajkanovic u knjizi “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” – nekada bilo glavna hrana. Kasnije su ga potisnuli pšenica i naročito kukuruz, pa su na ove dve biljke prenesena verovanja i običaji ranije vezivani za proso.

Po starim srpskim verovanjima, proso je dobro protiv zlih duhova i veštica, pa se tako ugrađivalo u temelje - nađeno je u razvalinama naših starih gradova i utvrđenja. Njime se posipala stoka, ali i kokoške, da bi bolje nosile jaja. Onaj koga pojure veštice, branio se tako što bi iza sebe prosuo proso, da bi dobio na vremenu, jer veštice navodno vole da skupljaju rasuto zrno. Evo i jedne zanimljivosti za udavače: proso se preporučivalo naročito mladim devojkama, koje bi ga posejale oko plota i tri puta ponavljale: “Koliko ovde prosa i proštaca, onoliko me prosilo prosilaca!”

Ali nije samo naš narod veličao ovo sićušno zrno. Stari Kinezi smatrali su proso za jednu od pet svetih biljaka (pored soje, pirinča, pšenice i ječma) i jedući ga, osećali su povezanost sa božanskim svetom. Grčki filosof Pitagora, preporučivao ga je za jačanje zdravlja i imuniteta. Hunski kralj Atila hranio je svoje počasne goste isključivo kašom od prosa.

E sad ovo može nekome da izgleda kao zanimljivost iz istorije, ali hej: Proso is not dead! Tako barem poručuju trendovi u savremenoj zdravoj ishrani. Ispostavilo se na kraju da narod i nije bio tako glup i lakoveran kad je smišljao sve ove priče. Ako kao veštice modernog doba shvatite razne boleštine, ili vas proganjaju zli duhovi svaki put kad stanete na vagu, onda je proso idealna hrana za vas kao savremenog čoveka! Ako ste single, mozete čak i da prospete koje zrno oko kuće, ako baš zelite da poput naših starih prizovete budućeg partnera (činite to do mile volje, jer proso je jeftin - 100 din/kg), ali bilo bi bolje da ga skuvate i pojedete. Naime, zna se da proso ulepšava i obnavlja organizam.
proso sa šargarepom i mladim lukom
Nutricionsti tvrde da zaista blagotvorno deluje, pre svega na želudac, slezinu i gušteraču, ali preporučuje se i onima koji piju antibiotike, zato što pomaže obnavljanje crevne flore. Zbog znatnih količina vitamina (E, provitamin A, vitamin B, niacin) proso efikasno ulepšava naš ten, kosu i nokte. Takođe, dobro je za malokrvne osobe, jer ima puno magnezijuma i gvožđa. Od ukupno 4 % masnoće u prosu, čak 2/3 čine nezasićene masne kiseline, dakle one koje su dobre za nas organizam. Proso ima i zavidan broj kalorija, oko 320 na 100g – ali bez brige, kada ova količina nabubri tokom kuvanja, dobija se obilata količina hrane, koja će vas dugo držati sitim.

Proso se sprema isto, ili čak jednostavnije u odnosu na beli pirinač. Ne morate da ga trebite i ruku na srce – ima bolji ukus. O tome koliko je zdravije od belog pirinca, koji se od žitarica u našim domaćinstvima najčešće koristi, izlišno je govoriti. Iako se za ljudsku ishranu prosu skida prva, spoljna crna ljuska, koja je nejestiva i ima 53 % celuloze, proso spada u integralne namirnice i koristi se redovno u makrobiotici, kao hrana i lek. Zbog kratkog vremena pripremanja u odnosu na intergalni pirinač, idealno je za one koji nemaju vremena, a žele zdravo da se hrane. Kupuje se u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Ponekad su u ponudi i gotovi deserti od prosa sa voćem ili ekspandirano proso (po principu kokica), kao zanimljiva zamena za kornflejks i musli.

Mmm, ako ste ogladneli, krajnje je vreme da pređete sa teorije na praksu. Obucite kecelju i na posao! I ne mrštite se - nije uopšte teško, skoro kao kad pravite pire iz kesice, samo što na kraju dobijete mnooogo zdraviji obrok!

PRE KUVANJA:

Pre svakog kuvanja, bitno je da proso isperete, jer će se tako manje peniti tokom kuvanja. To ćete uraditi ovako: sipate proso u šerpu, nalijete ga hladnom vodom, promešate i pažljivo odlijete tečnost. Slobodno odlijte i zrnca koja plivaju na površini, jer su bajata. Ponovite postupak 5-6 puta i gotovo!

OSNOVNI RECEPT:
Osnovni recept je zaista jednostavan, kao za pirinač: isperite jednu količinu prosa, sipajte ga u šerpu, prelijte sa dve količine hladne vode, posolite i kuvajte dok ne provri. Onda smanjite temperaturu na najniži stepen i kuvajte polupoklopljeno, bez mešanja, oko 15 minuta. Kad ispari sva voda, proso rastresite kineskim štapicem ili tankim nožem (bolje je nego da ga “muljate” kašikom i tako napravite gnjeckavu kašu).Ostavite otklopljeno da se prohladi. Ovako pripremljeno proso je zdrav i jednostavan prilog uz šta god već jedete (meso, tofu, povrće).

PROSOTO:
Ako volite rižoto, volećete i prosoto! Možete ga, kao čuveni italijanski specijalitet od pirinča, pripremiti na hiljadu načina, u zavisnosti od onoga što nudi pijaca i vaš frižider u datom trenutku. Nadamo se da uvek imate crnog i belog luka? OK, onda ih iseckajte i propržite na ulju (maslinovom ili susamovom). Usitnite iI drugo povrće koje imate (bundeva, šargarepa, paškanat, celer, pečurke), pa dodajte luku i posolite. Kad se to prodinsta, dodajte isprano proso, malo propržite sve zajedno i nalijte tri puta više vode. Posolite, dodajte začin po vašoj želji (biber, origano, bosiljak) i kuvajte dok ne provri. Smanjite temperaturu i kuvajte polupoklopljeno 15 do 20 minuta. Kad ispari sva voda, isključite i ostavite otkopljeno da se prohladi.

PLJESKAVICE OD PROSA:
Prokuvajte 500 ml vode uz dodatak kašičice vegete ili kocke za supu (ako možete, najbolje je da koristite domaći bujon umesto vode i ovih instant proizvoda). Isperite 150 g prosa i dodajte u supu. Kuvajte oko 10 minuta. Smanjite temperaturu na najniži stepen i kuvajte još 20 minuta, polako, da se zrna raskuvaju. Kad ispari sva voda i kad se proso prohladi, umešajte 150 g kačkavalja (možete da izostavite potpuno ovaj sastojak ako postite) i vezu sitno seckanog peršuna. Napravite rukama pljeskavice, uvaljajte ih u prezle i pržite na vrelom ulju oko 5 minuta sa svake strane.

DESERT:
Kuvajte isprano proso u tri do četiri dela vode (ili obranog mleka), uz dodatak par zrnaca krupne morske soli, malo kosovog brasna, sušenog voća (grožđa, kajsija, smokava) ili svežeg voća isečenog na kockice (jabuke, kruške ili banane). Kada se zrna raskuvaju, sipajte u činijice i pospite krupno seckanim orasima, bademima ili lešnicima (najbolje kratko prepečenim u šerpici bez dodatka ulja, tek da porumene i zamirišu). Ako volite mnogo slatko, prelijte sve medom ili malteksom (ječmenim sladom).

ČORBE, SUPE:
Ako volite krem čorbe, dodajte malo prosa na početku, da bi se do kraja kuvanja raspalo i tako zgusnulo tečnost – zdravije je od zaprške sa brašnom. Proso možete da dodate i umesto testenine – 15 minuta pred kraj kuvanja supe ili čorbe. Kako god da uradite, ne možete da pogrešite – rezultat je uvek zdrav i ukusan!

PROJA OD PROSA:
Pre nego što je kukuruz počeo da se jede u Srbiji, proja se pravila od prosa. Evo jednog recepta koji miri staro i novo: izmešajte istu količinu skuvanog prosa (osnovni recept) i projinog brašna. Dodajte soli, malo ulja i vode, da se dobije retko testo, kao kad se pravi obična proja. Razlijte testo po nauljenom plehu i stavite da se peče na 150 stepeni, oko15 minuta, a zatim na 180 stepeni do kraja (oko pola sata ili dok ne porumeni). Ovako pripremljena proja je mnogo slađa i lakša za stomak od uobičajene.

izvor

http://www.dijetalno.net

4 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 4:58 am

lil


Admin
Admin
Kukuruz

Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja cuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pecenja kukuruza oslobadaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povecava antioksidativnu moc kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte i Alchajmerove bolesti. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s pocetkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija.

Kuvani i peceni kukuruz
Uvaženo mišljenje da je sirovo povrce zdravije od kuvanog ne važi za kukuruz. Prilikom termicke obrade kukuruza, kuvanja ili pecenja, dolazi do oslobadanja molekula s antioksidativnom aktivnošcu, što povecava njegove zaštitnicke moci. Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako štite od niza degenerativnih bolesti, poput katarakte, raka, bolesti srca, Alchajmerove bolesti. Osim toga, ovakva obrada povecava i aktivnost antioksidativnih molekula i nivo fito-materija kojima kukuruz obiluje, a kojima se pripisuju antikancerogena svojstva.

Kacamak
Kacamak je nutritivno vredna namirnica koja ne opterecuje organizam suvišnim kalorijama. Naime, 60 g kuvanog kacamaka (otprilike jedno serviranje) sadrži samo 44 kcal, 2 g masti, pri cemu prevladavaju višestruko i jednostruko nezasicene masnoce i 44 g ugljenih hidrata. Kalorijska vrednost palente zavisi i od sastojaka koji joj se dodaju. Na primer, dodatak samo 20 grama maslaca podiže kalorijsku vrednost palente na 370, pri cemu se sadržaj masnoca povecava za otprilike 15 g. Palenta sadrži beta karoten, provitamin A, a ujedno je vrlo dobar izvor tiamina (vitamina B1), kao i mnogih drugih vitamina i minerala, ukljucujuci vitamin B5, folnu kiselinu, niacin, vitamin C, fosfor, kalijum i magnezijum.

Kornfleks
Kornfleks je izrazito zdrav i hranljiv proizvod dobijen iz kukuruza. Bogat je skrobom, proteinima, mineralima. Kao dobar laksativ poboljšava rad creva.

Kokice
Kokice sadrže materiju triptofan, koju telo pretvara u serotonin - prirodno sredstvo protiv depresije i teskobe. Takode su bogate i ugljenim hidratima pa podsticu otpuštanje insulina u krvotok, a insulin pred sobom cisti sve aminokiseline koje bi triptofanu blokirale ulazak u mozak. Zahvaljujuci insulinu, triptofanu je put cist i on se probija do mozga, gde se pretvara u „hormon spokoja“ serotonin. Ta materija daje osecaj prijatnosti i zadovoljstva, omogucava normalan san, smanjuje apetit i podiže prag bola. Zato sledeci put kad pojedete hrpu kokica nemojte da osecate grižu savesti. I one vam pomažu da se osecate bolje. Dobre su cak i one koje se pripremaju u mikrotalasnoj pecnici, ali pod uslovom da sadrže malo masti. Izbegavajte ipak dodavanje maslaca ili stavite tek nekoliko kapi. Za još bolje raspoloženje dodajte kokicama malo belancevina - odlican izbor je rastopljeni sir.

izvor

http://www.dijetalno.net

5 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 5:00 am

lil


Admin
Admin
Jecam

Jecam (Hordeum sativum L.) je jednogodisnja zeljasta biljka,
jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih zitarica.
Koriste se zrno i mekinje. U narodu poznat i kao: belo zito,
ozimac, jecmak, jacmen. Uspeva na svakom tlu
i u svim klimatskim uslovima. Jecam je hranljiv gotovo kao psenica,
ali je zdraviji za ishranu, izuzetno lekovit i vazi za jednu od
najuniverzalnijih zrnastih struktura.Naucnici su utvrdili da u jecmu ima
cak 35% nezasicenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi,
sto nije slucaj ni sa jednom drugom zitaricom.
Bogat je vitaminima, narocito vitaminom B12, koga gotovo da nema
u namernicama biljnog porekla, a ima takodje i vitamina E.
U jecmu ima: ugljenih hidrata (73,4%), belancevina (11%), masti (1,8%),
minerala (kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, natrijuma, sumpora,
gvozdja, mangana, bakra, cinka, kobalta, joda), vitamina A, B, D i E,
enzima i drugih sastojaka. Zbog svih tih svojstava mnogobrojna su lekovita
svojstva jecma:u tu svrhu, pored zrna i brasna koriste se mekinje,
jecmena vodica, sirup, kasa, pivo od jecma (s dodatkom hmelja i kvasca)
i oblozi za spoljnu upotrebu

izvor

http://www.dijetalno.net

6 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 5:03 am

lil


Admin
Admin
PIRINAC

Pirinac (Oryza sativa)) je poreklom iz tropske Azije, osnovna hrana vise od polovine
covecanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlaznim predelima. Postoji oko 1 000 vrsti pirinca. Pored ishrane koristi
se i upotrebljava u industriji, kozmetici i medicini. Pirinac je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromasan je mastima ali je bogat
skrobom sto ga cini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najvise ima fosfora (116 miligrama) i kalijuma, a nesto manje magnezijuma, kalcijuma,
mangana, gvozdja, sumpora, bakra, cinka, fluora, kobalta...Od vitamina ima najvise E i B vitamina. Zbog svojih bioloskih vrlina pirinac je oduvek
bio ne samo hrana vec i lek. Jos u staroj kineskoj medicini igrao je vaznu ulogu. Njegova lekovita svojstva priznala je i zvanicna medicina: pirincana
voda kao antidijaroicno sredstvo, pirincano brasno u ishrani dojencadi i dece, pirincani skrob kao sredstvo za razblazivanje opijuma u prasku...
Znacajna je uloga pirinca u dijetalnoj ishrani i, razume se, u narodnoj medicini. Skrecemo paznju da se pirinac danas u ishrani pogresno koristi:
oljusten i glaziran (manje vredan) umesto prirodnog, integralnog. U starim kineskim hronikama pirinac se spominje vec 2800. pre n.e. a i danas je
jedna od najvažnijih biljnih kultura u svetu i osnovna hrana veceg dela covecanstva. U svetu ga se danas uzgaja više od 1.000 vrsta.

U poredenju s drugim žitaricama, pirinac ima najvecu energetsku vrednost: 100 grama
sadrži 1540 kj ili 368 kcal. Od hranljivih sastojaka najviše ima skroba (70–80 procenata), zatim belancevina (6,5 odsto) i masti (0,7 odsto),
a bogat je i mineralnim sastojcima. Najviše ima fosfora (116 mg%) i kalijuma (98 mg%), a nisu zanemarljivi ni magnezijum, kalcijum, mangan, gvožde,
sumpor, bakar, cink, kobalt, fluor.

Od vitamina ima E – u klici, i gotovo sve vitamine grupe B – u ljusci. U
prodaji mogu da se nadu tri vrste pirinca: neoljušteni, to jest onakav kakvog nam daje priroda, poznat kao integralni; oljušteni, ali neglazirani;
i oljušteni i glazirani, kakav se najcešce koristi, posebno u visokorazvijenim zemljama i onima gde se ne gaji, vec se uvozi. Razlika izmedu ove tri
vrste pirinca u prehrambenom smislu je velika. Neoljušteni i neglazirani nije, naime, naizgled tako lep kao glazirani, ali je njegova prehrambena
vrednost, bogatstvo vitamina i mineralnih soli, neuporedivo vece nego glaziranog. Dugotrajna prehrana iskljucivo ili pretežno oljuštenim i glaziranim
pirincem, a takvih slucajeva ima u svetu dosta, dovodi do avitaminoze, tj. poznate bolesti beri-beri, koja može završiti smrcu. Neoljušteni pirinac
ima, pored ostalog, neuporedivo više sirove celuloze, pa pospešuje pražnjenje creva, podstice izlucivanje probavnih sokova, a odredeni odnos njegovih
bioloških sastojaka uspostavlja ravnotežu u organizmu. Zbog visokog sadržaja skroba i kalijuma te lake probavljivosti, pirinac se preporucuje za dijetetsko
lecenje crevnog i želudacnog katara ili proliva. Naucno je dokazano da on, efikasnije od bilo koje žitarice, podstice izlucivanje mokrace, pa
se preporucuje osobama koje boluju od porasta ureje u krvi. Za lecenje crevnog i zeludacnog katara, proliva, izbacivanje mokrace iz krvi, za
lecenje tuberkoloze i uopste bolesti pluca, protiv preobilne menstruacije, krvarenja

izvor

http://www.dijetalno.net

7 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 5:05 am

lil


Admin
Admin
Psenica

Psenica (Triticum vulgare) je jednogodisnja biljka iz porodice trava,
poreklom iz jugozapadne Aziju, danas je najcenjenija zitarica.
Sluzi pretezno za ljudsku ishranu, ponajvise za
spravljanje hleba i raznih vrsta peciva.
Psenicno zrno je koncentrat najvrednijih prehrambenih sastojaka.
Ugljeni hidrati (70%), belancevine (10,2%), masti (2%),
mineraki (1,7%), vitamini B, D, E i K i provitamin A.
U sastavu minerala najvise je fosfora (50%), zatim magnezijuma,
kalcijuma i gvozdja, kao i drugih elemenata.
Provitamin A, koji obezbedjuje dragoceni karotin, sastojak je koji
psenica jedina od svih zitarica poseduje.
A on je neophodan za rast, razvoj i odbranu organizma.

izvor

http://www.dijetalno.net

8 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 5:13 am

lil


Admin
Admin
Klice..

riznice nutrijenata i fitokemikalija

U životu biljke, klijanje predstavlja trenutak iznimne vitalnosti i buđenja energije. Sjemenka, koja nakon dugog perioda mirovanja dolazi u uvjete pogodne za novu životnu fazu, aktivira se i započinje svoje putovanje prema površini zemlje, danjem svjetlu i zraku. U vrijeme klijanja, u zdravoj sjemenki aktiviraju se različiti metabolički putevi. Dio sadržaja šećera pretvara se u vitamin C, koji služi kao antioksidans i štit od štetnih utjecaja koji prijete u novom okolišu. Također, započinje sinteza različitih enzima, od kojih su mnogi nužni u metabolizmu kisika koji je klici važan u svijetu nad zemljom.

Usporedbom nutritivnih vrijednosti jednake količine sjemenki, klica i povrća odnosno žitarica dolazimo do zapanjujućih spoznaja. Klice imaju znatno viši udio vitamina C od sjemenki, pa čak i od povrća ili žitarica u koje bi se tek trebale pretvoriti. Njihova je energetska vrijednost niža nego sjemenki. Ujedno, sadrže viši udio proteina, vitamina B skupine i željeza od povrća ili žitarica.

Klice su bez sumnje dragocjena namirnica koja nije toliko česta na našim stolovima. Ipak, kako bi uživali u svim blagodatima ovih, mnogima novih i egzotičnih namirnica, valja se pridržavati korisnih uputa o klijanju, čuvanju i pripremi. Klice moraju biti sasvim svježe i treba ih čuvati u hladnjaku. Moguće ih je kupiti svježe ili konzervirane, a ali i uzgojiti kod kuće, a pritom se treba strogo pridržavati uputstava kako bi doista uzgojili klice s adekvatnim nutritivnim i zdravstvenim karakteristikama.

Povijest upotrebe klica u zdrastvene i prehrambene svrhe

I medicinski i nutritivno gledano, klice imaju dugu povijest primjene. Postoje zapisi kako su liječnici u drevnoj Kini prepoznali i propisivali klice za liječenje raznih poremećaja, čak prije pet tisuća godina. Klice se od tog vremena spominju kao učestala namirnica Amerikanaca s orijentalnim porijeklom, sve do današnjih dana. Iako se prednosti klijanja opisuju još u Bibliji, u Knjizi o Danielu, zapadnjački orijentiranom svijetu trebala su stoljeća dok nisu prepoznate prednosti konzumiranja klica.

Postoji legenda da su moreplovci predvođeni Jamesom Cook-om u 18. stoljeću, koji su bolovali od skorbuta (bolest izazvana nedostatkom vitamina C), svoj spas i izlječenje pronašli u hrani bogatoj vitaminom C –limunu, lajmu i raznovrsnim klicama. Brižnim i redovitim uzgojem klica, mornari su si osiguravali siguran i praktičan izvor vitamina C.

Zapadnjacima su klice postale privlačne tek u posljednjih tridesetak godina. Tijekom Drugog Svjetskog rata, interes za klicama u SAD-u pobudio je članak dr. Clivea M. McKay-a, profesora nutricionizma s Cornell University, u kojemu je napisao: „Traži se! Povrće koje raste u svim klimatskim uvjetima, konkurira mesu po nutritivnoj vrijednosti, sazrijeva 3-5 dana, može se saditi bilo koji dan u godini, ne zahtjeva ni tlo niti sunce, posramljuje rajčicu sadržajem vitamina C, nema otpada prilikom pripreme, a kuhano je u trenutku.“

Dr. McKay u svojem je članku govorio o sojinim klicama. Zajedno sa timom suradnika, dr. McKay posvetio je godine istraživanju zapanjujućih svojstava proklijalih sojinih zrna.
Istraživanja provedena na nekoliko američkih sveučilišta iznjedrila su rezultate o nutritivnim prednostima klica. Otkriveno je da klice zadržavaju vitamine B kompleksa sadržane u sjemenkama, a višestruko povećavaju sadržaj vitamina A i vitamina C. Iako se povećanje sadržaja vitamina događa nauštrb udjela drugih nutrijenata, brojke su impresivne; prosječno 300 postotni porast sadržaja vitamina A i 500 – 600 postotni porast sadržaja vitamina C. Nadalje, u procesu klijanja, škrob se pretvara u jednostavne šećere, što čini klice lakše probavljivima, i daje im poseban, slatkast okus.
Nutritivna vrijednost klica

Klice, odnosno sjemenke i grahorice u fazi germinacije, vrlo je jednostavno proizvesti. Ne treba im klasično tlo, ili zemlja, potrebno im je samo stvoriti adekvatne temperaturne i vlažne uvjete. Za klijanje je potrebno dva do sedam dana, ovisno o vrsti sjemenke ili grahorice koja se koristi. Najučestalije se koriste klice alfa alfa, ali i sojine, pšenične, ječmene ili klice graha. Zapravo, klijati mogu najraznovrsnije biljne vrste, primjerice grahorice (soja, grah, alfa alfa), žitarice (pšenica, kukuruz, ječam), kupusnjače (brokula, rotkva, gorušica), biljke iz obitelji luka (luk, vlasac).
Klice žitarica sadrže biljne bjelančevine, bogate su vitaminom E, vitaminima B skupine, željezom, magnezijem, kalijem, te mikroelementima. Tijekom klijanja povećavaju svoju nutritivnu vrijednost do 70-tak sati od početka klijanja, a nakon toga ta vrijednost opet počinje opadati. Klice su niskokalorična namirnica, bogata vitaminom C, folnom kiselinom i neprobavljivim vlaknima.

Kako se dobivaju klice?

Osiguramo li sjemenki odgovarajuće uvjete vlage i topline, klica proklije te se taj izdanak opet naziva klica. Od 1 grama zrna se dobije 6-8 g klica.
Klice možemo nabaviti u svježem obliku u specijaliziranim trgovinama, dostupne su i u konzerviranom obliku, a najčešće ih se priprema kod kuće – koristeći posebne posude – klijališta ili koristeći priručne staklene posude prekrivene gazom.

Mjere opreza i savjeti

Vlažni i topli uvjeti koji su potrebni za optimalno klijanje ujedno pogoduju rastu raznih mikroba. Zbog toga sirove klice mogu biti uzrokom trovanja hranom.
Američka agencija za hranu i lijekove je 1999. godine objavila prvo upozorenje vezano uz sigurnost konzumiranja sirovih klica i od tada su kontroverze vezane uz konzumaciju ovih namirnica sve veće. Sve je više dokaza koji govore u prilog zdravstvenim i nutritivnim svojstvima klica, no istovremeno se bilježe i trovanja uzrokovana kontaminacijom Echerichiom coli i Salmonellom.

Neobično je važno sjemenke i pribor za klijanje nabavljati u specijaliziranim trgovinama kako bi izbjegli potencijalne opasnosti.

Evo nekoliko savjeta za uzgoj i čuvanje klica:

• Klice uvijek treba isprati pod vodom prije konzumiranja;
• Ukoliko kupujete već uzgojene i zapakiranje klice, obavezno provjerite rok trajanja;
• Najsigurnije je koristiti organsko sjeme za klijanje;
• Pregledajte klice kako bi se uvjerili da je korijenje čisto, ako nije bijele ili krem boje nemojte ih kupiti;
• Ako se osjeća miris po plijesni nemojte ih konzumirati;
• Čuvajte klice u hladnjaku;
• Ako uzgajate klice kod kuće, držite se opisanih pravila i obavezno ih ispirite jer je redovito ispiranje ključno za uklanjanje potencijalno štetnih mikroorganizama;
• Ako se želite dodatno zaštititi, konzumirajte isključivo termički obrađene klice.

Savjeti za serviranje

Iako većini ljudi na spomen klica na pamet odmah padaju egzotična kineska i japanska jela, klice možete upotrebljavati u raznim jelima koja svakodnevno pripremate kod kuće.
Pšenične klice mogu se jesti svježe u salatama. Mogu se upotrijebiti i kao dodatak juhama, povrću, namazima, sendvičima i omletima kao i obrocima sa mlijekom i mliječnim proizvodima.

Klice se doista koriste i u mnogim orijentalnim jelima, posebice kineskim. U salate ih se dodaje u sirovom stanju, ali mogu se i kuhati, najčešće u brzo prženim jelima iz woka.

izvor

http://www.dijetalno.net

9 Re: Integralne zitarice taj Pon Maj 05, 2008 5:31 am

lil


Admin
Admin
Kvinoja

85gr/318 kcal ; P - 11%; UH - 59%; MASTI - 4.9%


Drevne Inke smatrale su da je seme biljke kvinoje (Chenopodium quinoa wild) sveta hrana i da daje snagu i jača izdržljivost ratnika. I, nisu bili daleko od istine, jer su novija istraživanja potvrdila da je reč o namirnici izuzetnih vrednosti. Povoljan odnos masti u ovom semenu je blagotvoran za obolele od srca i krvih sudova, a dodatni aduti su i bogatstvo vlaknima, vitaminom E i magnezijom. Kvinoja obezbeđuje i izuzetnu antioksidativnu zaštitu jer sadrži značajne količine mangana i bakra, dok vitamin B2 može da pomogne onima koje pate od migrena.

Novost na vašem jelovniku
Stoljećima zaboravljena pseudožitarica koja potječe iz Južne Amerike, pronašla je svoj put do stolova modernog zapadnog svijeta. Bogata je bjelančevinama, aminokiselinama, neprobavljivim vlaknima, fosforom, magnezijem i željezom. Ne sadrži gluten.
Iako joj popularnost neupitno raste, tek se sramežljivo probija na naše jelovnike, a uglavnom se koristi sporadično u kuhinjama okorjelih ljubitelja prirodne prehrane. Osebujna povijest, nutritivna superiornost i nadasve interesantan okus jamče svijetlu budućnost ovoj super-namirnici.

Povijest
Kvinoja je kultivirana u Andama, na području Perua, Čilea i Bolivije još prije 5000 godina. Stoljećima je činila temelj prehrane Indijanaca koji su obitavali na tim područjima. Stare civilizacije Inka smatrale su je svetom hranom i odnosili su se prema njoj kao “majci sjemenci”.
Legenda kaže da su španjolski osvajači, u želji da zavladaju južnoameričkim Indijancima uništili polja kvinoje. Uzgoj kvinoje proglasili su ilegalnim za Indijance, a prijestupnike su kažnjavali smrću. Ovako rigorozne mjere potpuno su iskorijenile kultivaciju kvinoje, međutim, ne zauvijek.
Osamdesetih godina prošlog stoljeća, dva Amerikanca su ponovno otkrila nutritivni potencijal ove drevne biljke i započeli s kultivacijom u Koloradu. Od tada kvinoja postaje sve dostupnija i oduševljava sve više ljudi širom svijeta svojim iznimnim nutritivnim karakteristikama i izvrsnim okusom.

Vrste i oblici kvinoje
O kvinoji se obično govori kao o žitarici, međutim, radi se o sjemenci biljke koja je srodna špinatu. Ove sjemenke krcate bjelančevinama nisu samo hranjive, vrlo su ukusne i imaju poseban, pomalo orašasti okus te blago hrskavu teksturu. Najčešće dostupna vrsta kvinoje žute je boje, a postoje i narančaste, roza, crvene, ljubičaste i crne vrste. Sjemenke odnosno zrna kvinoje male su kuglice, promjera 1-3 mm. Listovi kvinoje također su prikladni za jelo i imaju okus sličan špinatu ili blitvi, međutim, uglavnom nisu dostupni u trgovinama.
Nutritivne karakteristike kvinoje
S nutricionističkog gledišta, kvinoja se može smatrati super žitaricom – iako ona i nije žitarica. Kvinoja se uz amaranth svrstava u pseudožitarice jer, iako ne pripadaju skupini žitarica, njihove sjemenke podsjećaju na žitarice i koriste se na slične načine kao žitarice.
Prehrambeni tehnolozi i nutricionisti posljednjih godina sve češće spominju kvinoju kao zamjenu za meso budućnosti. Bogat je izvor bjelančevina, i za razliku od ostalih žitarica, predstavlja kompletan izvor bjelančevina, budući da sadrži svih 9 esencijalnih aminokiselina. Ne samo da je izvor kompletnih bjelančevina, nego je i dobar izvor aminokiseline lizin, što je sasvim neuobičajeno za žitarice. Ova aminokiselina esencijalna je za rast i popravak tkiva.
Kvinoja osigurava više željeza od ostalih žitarica i sadrži visoke količine kalija i vitamina B2 (riboflavina), kao i ostalih vitamina B skupine: B6, B3 i B1. Također je dobar izvor magnezija, cinka, bakra i mangana te neprobavljivih prehrambenih vlakana.
Ne sadrži gluten i kao takva pogodna je za osobe koje provode bezglutensku dijetu, odnosno oboljele od celijakije.

Nutritivna vrijednost:


Zdravstvene karakteristike kvinoje
Tek nedavno ponovno otkrivenu drevnu južnoameričku žitaricu nekada su nazivali „zlato Inka“. Stare civilizacije Inka prepoznale su ovu namirnicu kao izvor snage i izdržljivosti za ratnike.
Danas kada nam je poznat nutritivni profil kvinoje, možemo naslutiti koje su to karakteristike ključne za zdravstvene blagodati ove namirnice.
Povoljan profil masti u kvinoji čini ovu namirnicu pogodnom za oboljele od bolesti srca i krvožilja, a dodatan adut za ove osobe predstavlja i bogatstvo neprobavljivih vlakana te vitamina E i magnezija. Zbog tih karakteristika, konzumacija kvinoje može biti i korisna mjera prevencije za kardiovaskularne bolesti i dijabetes.
Kvinoja osigurava i zavidnu antiokidativnu zaštitu, budući da sadrži značajne količine mangana i bakra. Ova dva minerala služe kao kofaktori enzima superoksid dismutaze (SOD), snažnog tjelesnog antioksidansa. Kvinoja je ujedno i dobar izvor vitamina E, snažnog antioksidansa koji štiti masne tjelesne strukture od slobodnih radikala.
Kao bogat izvor magnezija i vitamina B2 prepoučuje se osobama koje pate od migrena. Poznato je da mineral magnezij pomaže u opuštanju krvnih žila, a povećan unos magnezija povezan je sa smanjenom učestalošću migrena. Vitamin B2 također može biti koristan osobama koje pate od migrena jer pomaže u smanjenju učestalosti napadaja migrene, a taj se učinak vjerojatno može pripisati poboljšanju energetskog metabolizma u stanicama mozga i mišića.
Znanstvenicima i konzumentima kvinoje dobro je poznat učinak ove namirnice na regulaciju probave. Naime, kvinoja je bogat izvor netopljivih vlakana, molekula koje pospješuju probavu. Ova vrsta vlakana izlaze iz probavnog sustava gotovo nepromijenjena. Imaju sposobnost apsorpcije vode, a pripisuje im se laksativno djelovanje jer sprečavaju konstipaciju (zatvor) i osiguravaju redovito pražnjenje crijeva. Ovakvo „čišćenje“ sprečava duže zadržavanje nekih toksičnih supstancija u organizmu štiteći ga pritom od različitih bolesti, posebice karcinoma kolona.
Kvinoja se ne povezuje s pojavom alergijskih reakcija te ne sadrži mjerljive količine goitrogena, oksalata i purina.


Savjeti za pripremu i serviranje
Vanjska ovojnica kvinoje prekrivena je gorkim supstancijama – saponinima – koje služe kao prirodni zaštitnici od ptica. Ove supstancije trebaju se ukloniti prije pripreme tako što se sjemenke isperu pod mlazom hladne vode uz protresanje i miješanje. Ne preporučuje se dulje namakanje u vodi jer se tako saponini mogu premjestiti u unutrašnjost sjemenke.
Prilikom kuhanja kvinoje, omjer vode i žitarica može biti i do 5:1. Kvinoja posjeduje iznimnu moć upijanja vode i tijekom kuhanja poveća svoj volumen 4-5 puta. Nakon što je voda u kojoj se kuha kvinoja zakuhala, vatru valja smanjiti i kuhati na umjerenoj vatri 30 – 40 minuta (vrijeme potrebno za kuhanje jedne šalice kvinoje). Kuhana zrna kvinoje postaju prozirna, a bijela klica se odvaja i izgleda poput spiralnog repića.
Kvinoja se može kuhati i koristiti slično kao riža, kao prilog ili dodatak varivima, juhama, a može se samljeti u brašno i raditi beskvasni kruh.
Ideje za serviranje:
• U kuhanu kvinoju dodajte malo umaka od soje i maslinovog ulja za bolji okus.
• Kuhanu kvinoju možete kombinirati s različitim pirjanim povrćem i posuti sjemenkama sezama

• Kuhanu i ohlađenu kvinoju pospite po salati od sezonskog povrća i začinite po želji.
• U kuhanu kvinoju umiješajte svježe sjeckano voće i orašaste plodove po želji i servirajte kao žitarice za doručak.
• Dodajte kvinoju omiljenim varivima ili krem ili bistrim juhama.
• Kvinoju možete koristiti u svim receptima u kojima se koristi kus-kus, budući da ima sličnu teksturu.
• Klice od kvinoje mogu se koristiti kao ukusan dodatak sendvičima i salatama.

Probajte naš recept za Kvinoju s piletinom i tikvicamaUpustvo za kuvanje Kvinoe:rvo vodu staviti da provri sa nekoliko zrna soli, dodati kvinou i kuvati 20 minuta.

Priprema:

Operite kvinoju pod mlazom vode i potom je stavite u lonac i dolijte 2,5 šalice vode.
Dok se kvinoja kuha na 2 žlice maslinovog ulja popržite sitno sjeckani češnjak. Dodajte tikvice nasjeckane na kolutiće. Nakon 5 minuta dodajte piletinu sjeckanu na komadiće koju ste lagano posolili ili začinili umakom od soje. Potom dodajte sjeckanu rajčicu kojoj ste prethodno uklonili kožu. Podlijte s malo bijelog vina, pilećeg temeljca ili vode te pustite da se pirja na umjerenoj vatri. Posolite i popaprite po želji.
Kada je kvinoja kuhana dodajte joj 1-2 žličice umaka od soje i žlicu maslinovog ulja.
Kada je varivo od tikvica i piletine gotovo (nakon 20-30 minuta) dodajte mu kuhanu kvinoju, dodajte svježi bosiljak i kuhajte još 2-3 minute.
Prije posluživanja pospite ribanim parmezanom.
Sastojci:

za 2 osobe:
½ šalice kvinoje (85 g)
2 češnja češnjaka
3 žlice maslinovog ulja
2 tikvice srednje veličine
150 g pilećeg filea
1 rajčica
papar
sol
bosiljak
soja umak
ribani parmezan za posipanje

izvor

http://www.dijetalno.net

10 pozdrav taj Čet Maj 20, 2010 11:03 pm

gagaNS


Novi član
Novi član
Pozdrav svima.
NOva sam ovde i malo se teze za sada snalazim,,, ali i to ce se resiti uskoro.
Zanima me,, da li neko ima dobru volju, vreme i zelju da mi pomogne, i nesto kaze o mekinjama, sto se tice iskhrane. Bilo sta vezano za istu, mnogo bi mi pomoglo. Moguce da o tome ima ovde na ovim stranicama,, pa,,, ako ima,,,, pomoglo bi mi da mi neko kaze, gde to ovde mogu da pogledam.
U napred zahvalna,, jedna Novosadjankam Gaga, Smile whistle

11 Re: Integralne zitarice taj Čet Maj 20, 2010 11:35 pm

Sun


Administrator
Administrator
Dobrodošla. Pogledaj OVAJ tekst


_________________

12 Re: Integralne zitarice taj Sre Jun 02, 2010 5:18 pm

sneza9


Aktivni član
Aktivni član
Pozdrav! Imala bih jedno pitanjce... Cula sam za onu limun dijetu, ono kao 1-7 limuna 7 dana u nedelji i onda se vracas sa 7-1 limun,i to sve u jednoj litri vode. Pa me zanima sta vi mislite o tome i da li ste imali neko iskustvo! Unapred zahvalna!

13 Re: Integralne zitarice taj Sre Jun 02, 2010 10:07 pm

coffee


Urednik i "znalac za brojanje"
Urednik i
dobro nam dosla, snezo Very Happy

nisam probala, znam neke koji jesu i nema vajde od toga, jos ako imas osetljiv zeludac kiselina sigurno nece prijati


_________________



''neuspesni rade ono sto im ublazava tenziju,dok pobednici rade ono cime se ostvaruje cilj''

14 Re: Integralne zitarice taj Čet Jun 03, 2010 5:32 pm

gagaNS


Novi član
Novi član
coffee,,,,,,, hvala na odgovoru,, koji mi puno znaci.
Svako dobro,, tebi i tvojim sagovornicima zeli Gaga.

15 Re: Integralne zitarice taj Čet Jun 03, 2010 8:53 pm

sneza9


Aktivni član
Aktivni član
coffe, hvala ti u svakom slucaju. Ja mislim da se bez znoja ne postize nista. Imam sobni bicikl, pa cu se naterati da vezbam!
Pozdrav! bay

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 2]

Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu