Dijeta i mi
Dijeta i mi je forum podrske u toku dijete. Ukoliko zelite da nam se pridruzite - mozete se registrirati. Clanovi imaju pristup nekim delovima foruma kojeg kao gosti ne mogu da vide

forum podrske u toku dijete


Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 još malo o modifikovanoj hrani taj Čet Maj 27, 2010 11:17 am

sv.petka

avatar
Aktivni član
Aktivni član
PROSLEDITI DALJE,KAO ZA VAKCINU !
Obratite pažnju na nalepnicu
ispod cene viršli na slici u dnu slike,
ili kako genetski modifikovana hrana
neprimetno ulazi u naše živote
Како се користе светске организација при УН за доношење по човечанство штетних прописа
Стиже нам Codex Alimentarius
Како би мултинационалне компаније остваривале велике профите и биле фаворизоване на светском
тржишту обарају се све досадашње контролне норме у области производње хране, адитива и осталих
додатака храни. Али да би се угушила конкуренција доноси се и велики сет прописи који ће ових дана у
Србију донети монструозни Codex Alimentarius
Вероватно већина нас није чула за Codex Alimentarius, зар не? Ако нисте чули за њега,
то значи да је елита постигла свој циљ, јер им управо то највише одговара. Када бисте
знали шта је Codex, њихов опстанак би био угрожен. Управо то желимо постићи овим
блогом, јер Codex долази. Биће стављен у употребу 31. децембра ове године. Можда
вам у овом тренутку то ништа не значи, али пошто вам сад образложим у чему се Codex
састоји, биће вам јасно. Ако после тога почнете да размишљате о њему, мој циљ је
постигнут.
Шта је заправо Codex?
Codex Alimentarius је скуп правила за регулацију пољопривреде и потпуну контролу
хране од семена до коначног производа. Покушаћу на што једноставнији начин написати
шта значи његова примјена:
· Под Codex-ом више није потребно обележавати животиње које су генетски
модификоване, што је до сада било обавезно. На тај начин ће се животиње укрштати и
тиме ће се уништити природни потенцијал постојећих раса, што је и циљ Codex-а.
· Сво поврће и семе ће бити изложено зрачењу. Тренутно се то ради само код
семења и поврћа које је дуго у транспорту, како би остало свеже што дуже. Под Codex-
ом ће то бити обавезно за сво поврће, семе, животиње и месо.
· Увођењем Codex-а ће све животиње, које се узгајају за храну или млеко, морати да
добију Monsanto хормон раста и Monsanto антибиотике. Иначе, компанија Monsanto
је највећи произвођач генетски модификованих животиња на Свету. Врло подла, једна
од најподлијих компанија на Свету.
Људи ће обољевати због употребе генетски модификоване хране.
Када се догоди ту ускаче фармација, која ће им нудити помоћ у облику својих лекова.
Готово сви природни лекови ће бити забрањени и означени као опасни, а
дозвољени ће бити само фармацеутски производи. Па нека ми неко каже да је
хемија здравија од природних производа, како хране тако лекова. Природни лекови су
конкуренција фармацији, па их зато желе укинути. Витамински додаци ће моћи да се
добију само на рецепт. Codex у основи спречава и укида природно органско ратарство.

2 Re: još malo o modifikovanoj hrani taj Čet Maj 27, 2010 11:18 am

sv.petka

avatar
Aktivni član
Aktivni član
ne uspevam da kopiram sliku ......

3 Re: još malo o modifikovanoj hrani taj Pet Mar 18, 2011 11:58 pm

natanbe

avatar
VIP
VIP
Hrana sa oznakom Codex Alimentarius

Grupe stručnjaka i laika ovih dana se oštro sukobljavaju povodom pitanja ispravnosti namirnica sa oznakom Codex Alimentarius i dileme da li će i u Srbiju stići, ili je već i stigla genetski modifikovana hrana. Pokušali smo da nađemo odgovore...

Izvor: VIVA
Piše: Sanja Lazarević

Poslednjih nedelja Internetom, ali i preko drugih medija kruži jedno vrlo uznemiravajuće upozorenje, koje je građanima uputio Ekološki pokret Novog Sada, a koji potpisuje predsednik ovog pokreta Nikola Aleksić. U ovom tekstu autor upozorava građane Srbije da su se na našem tržištu pojavili proizvodi obeleženi znakom piramide i imenom Codex Alimentarius (CA), koji su izuzetno štetni i opasni po ljudsko zdravlje

„…Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama Codex Alimentarius moraju zračiti da bi duže trajale…” navodi se u ovom saopštenju, koje sadrži i sledeće stavke:

„…U poljoprivrednoj proizvodnji Codex Alimentarius obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih proizvoda CA na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam, kao DDT, lindan, malation i druge otrove…” Ističe se još i da Codex Alimentarius sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani.

U isto vreme, kada je ovo upozorenje počelo da kruži među domaćim potrošačima, javnost je dodatno uznemirena medijskim nagoveštajima da će se zakon koji zabranjuje proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizama (GMO), prema preporukama EU promeniti te da će Srbija dozvoliti upotrebu ove robe.

Ministar poljoprivrede se odmah ogradio od ovakvih insinuacija tvrdeći da je odrednica Srbije da proizvodi hranu koja je zdrava, prirodna i organska. „Zakon koji važi u Evropi je takav da nijedna genetski modifikovana namirnica nije dozvoljena za ljudsku ishranu, prema tome ne moramo da se brinemo oko toga” izjavio je takođe ministar Dragin.

Pojam genetski modifikovane hrane, odnosno organizama, što je, po svemu sudeći, adekvatniji izraz za ovu vrstu proizvoda, još uvek je toliko nepoznat široj javnosti, kao i mnogih stručnjacima, da se upravo zbog toga i otvara mogućnost za brojne strahove, špekulacije i nagađanja.

Iako je u našoj zemlji zabranjeno gajenje, promet i konzumiranje GMO, u Srbiji je tokom prošle godine ipak otkrivena genetski modifikovana soja na 98 parcela. Usev je spaljen, protiv odgovornih lica su podnete krivične prijave, ali to ne umanjuje štetu koja je ovim ipak možda načinjena. Pitanje je da li je to jedina nedozvoljena proizvodnja GMO ili je jedina koja je otkrivena i obnarodovana? Soja je inače na prvom mestu od četiri najčešća i najrasprostranjenija genetski modifikovana useva. Posle nje je kukuruz, zatim pamuk pa uljana repica. Procenjuje se da su u prošloj godini GMO usevi pokrivali 125 miliona hektara obradivih površina, pre svega u Sjedinjenim Američkim državama.

Međutim, iako je uzgoj GMO u Evropi zabranjen, u stručnim, ali i laičkim tekstovima o ovoj temi mogu se naći podaci da je Nemačka nedavno zabranila gajenje genetski modifikovanog kukuruza, nakon što su to već učinile Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska i Luksemburg. Da li to znači da je ovaj kukuruz, namenjen verovatno za stočnu ishranu ranije bio dozvoljen?

Codex Alimentaris

Međutim, sve ovo nam ne daje odgovor na pitanje, šta je zapravo Codex Alimentarius i u kakvoj je direktnoj vezi sa GMO. Na žalost, pravi odgovor na ovo pitanje nije lako dobiti, pogotovo što su njegovi ljuti neprijatelji na jednoj, ali i pobornici na drugoj strani, izuzetno ostrašćeni kada se pokrene ova tema.

Codex Alimentarius je međunarodna organizacija za hranu osnovana 1963. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), sa osnovnim zadatkom da donese i usaglasi standarde iz oblasti hrane radi zaštite zdravlja potrošača i olakšavanja međunarodne trgovine hranom. Ova Komisija donosi opšte standarde, uključujući standarde za higijenu, označavanje, zaostatke pesticida i veterinarskih lekova, nadzor uvoza i izvoza, metode analize i uzorkovanja, aditive u namirnicama… Postoje i tzv. specifični standardi za sve tipove namirnica i prehrambenih proizvoda. Iako su standardi koje donosi Codex Alimentarius sa dobrovoljnom primenom Svetska trgovinska organizacija upućuje na njih prilikom rešavanja sporova u trgovini hranom. Protivinici CA smatraju da države članice (kojih je ukupno 185) moraju da poštuju ovde standarde i smernice, jer u protivnom mogu biti podvrgnute trgovinskim sankcijama i visokim kaznama. Kao primer navodi se konflikt između EU i SAD-a i Kanade, kada su evropske zemlje odbile uvoz mesa krava uzgojenih uz pomoć hormona rasta pa sada EU godišnje isplaćuje kaznu od 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi.

Pomenuti hormon rasta je upravo jedan od najtežih grehova koji se pripisuju CA, jer je ova Komisija, kako tvrdi Nikola Aleksić iz Novog Sada, uvrstila u svoje standarde njegovu obaveznu upotrebu. Prema Codex-u takođe, više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno, kako bi se izbeglo njihovo ukrštanje, koje preti da uništi prirodni potencijal postojećih rasa. Ima još niz ozbiljnih optužbi koje se pripisuju CA-u, a koje bi, prema mišljenju brojnih stručnjaka mogle biti vrlo opasne po ljudsko zdravlje, dovesti do smanjenja prirodnog imuniteta, povećati kardio-vaskularna i maligna oboljenja, dijabetes i niz drugih hroničnih bolesti.

– Sve su to besmislice, izjavljuje za „Vivu” dr Milan Baltić, profesor Fakulteta veterinarske medicine iz Beograda i objašnjava svoj stav: – U okviru CA postoje radne grupe koje se bave pojedinim segmentima iz oblasti bezbednosti hrane. Ove radne grupe daju predloge o uvođenju novih odredbi, i taj predlog šalju u svih 185 zemalja članica, koje opet, imaju pravo da dodaju svoje primedbe i sugestije. Tek kad se neka nova odredba usvoji konsenzusom, odnosno kada je svi verifikuju, ona ulazi u Codex, a ne na osnovu nadglasavanja. Ne mogu da shvatim da laici, koji se ne bave tehnologijom hrane, a ja se time bavim već decenijama, mogu da daju tako proizvoljne ocene i da plaše ljude. Tvrdim da je hrana sa oznakom Codex Alimentarius potpuno bezbedna, jer ova svetska organizacija upravo radi na tome da namirnice budu zdrave kada dospu do potrošača. Nema ni pomena o uvođenju goveđeg hormona ili otrovnih materija, da i ne pominjemo zračenje namirnica. Kome bi se to isplatilo? Znate li vi koliko to košta? Na našem tržištu nema genetski modifikovane hrane u legalnoj proizvodnji i prodaji, što se tiče zemalja propisi su različiti od zemlje do zemlje, u SAD-u, Brazilu i još nekim državama uzgoj GMO je dozvoljen.

Potrošači kritikuju Zakon

Profesor Baltić nam je takođe prosledio pismo svog kolege Save Bunčića, profesora higijene i bezbednosti mesa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, koji je naš predstavnik u Komisiji za higijenu hrane Codex Alimentarius-a.

„Pošto godinama sarađujem sa Codex Alimentariusom, a i predstavnik sam Srbije u njegovoj Komisiji za higijenu hrane, veoma sam upućen u Codex-ov način rada i naučne informacije na kojima se baziraju njihove preporuke bazirane na savetima najviših međunarodnih naučnih tela i eksperata (oni ne izdaju nikad nikakve 'obavezne' mere). Takođe, Evropska agencija za bezbednost hrane (EU-EFSA) ima blisku saradnju sa Codex Alimentariusom, jer je on organ Ujedinjenih Nacija (UN) i aktivan je kroz rad FAO i WHO. Konstatacije iznete u toj poruci 'udruženja' su narodski rečeno, 'van pameti'…“

Pokušavajući da pronađemo odgovore koji najviše zanimaju naše čitaoce – to jest kakvu hranu jedemo i da li su se na našem tržištu zaista pojavili prehrambeni proizvodi sa GMO predznakom – obratili smo se i Centru potrošača Srbije.

– Novi Zakon o zaštiti potrošača uopšte ne reguliše ovu oblast, za razliku od prethodnog. – istakla je Vera Vida predsednica CEPS-a. – Mi smo podržali akciju ekološkog pokreta Novi Sad i ispred tržnog centra Ušće organizovali prikupljanje potpisa protiv GMO u Srbiji. Jedino što mogu da kažem je da u novom Zakonu o bezbednosti proizvoda, u članu 62. stoji: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja vodi evidenciju izdatih dozvola za stavljanje u promet nove hrane, odnosno genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje, u skladu sa svojom nadležnošću. U čl. 63 ovog Zakona takođe piše: pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i GM hrane za životinje, uključujući i količine u rasutom stanju, subjekt u poslovanju takvom hranom ili hranom za životinje dužan je da subjektu koji prima tu hranu, u pisanom obliku dostavi sledeće podatke: 1) da je u pitanju GM hrana i GM hrana za životinje; 2) o jedinstvenoj identifikacijskoj oznaci u skladu sa međunarodnim standardom.

Genetski modifikovana hrana, GM hrana za životinje i nova hrana koja se stavlja u promet mora na deklaraciji, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz čl. 30 ovog zakona, da sadrži dodatne podatke o tim svojstvima. Ministar bliže propisuje uslove koji se odnose na sledljivost, odnosno posebno označavanje GM hrane i GM hrane za životinje. Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove koji se odnose na sledljivost, odnosno na označavanje nove hrane.

Posle ovakvog odgovora iz Centra potrošača Srbije, kao i prethodnih informacija kojima smo poslednjih dana zasuti ostaje bezbroj pitanja na koja u ovom trenutku nemamo odgovor: Šta je to nova hrana koja se u Zakonu pominje? Zašto se zakonom reguliše procedura obeležavanja i prometa GM hranom i GM hranom za životinje ako je ona zabranjena u našoj zemlji? Da li će u budućnosti ipak biti dozvoljena, uz strogi nadzor i ograničenja? Da li standardi Codex Alimentarius uvode GMO na mala ili velika vrata, ili je to samo insinuacija pojedinih organizaciji stručnjaka? Imamo li, konačno pravo da znamo kakvu hranu kupujemo i jedemo? I šta je genetski modifikovana hrana? Znamo da je reč o genetskom inženjeringu koji treba da popravi performanse pojedinih biljnih i životinjskih sorti, poveća prinose i u budućnosti reguliše problem gladi. Međutim, laici se užasavaju pomisli da se u ovom inženjeringu ukrštaju životinjske i biljne ćelije i stvaraju organizmi o čiji osobinama za sada tako malo znamo, a čije će se pravo lice pokazati tek u budućnosti.
izvor

4 Re: još malo o modifikovanoj hrani taj Sub Mar 19, 2011 12:14 am

natanbe

avatar
VIP
VIP
Tag: gmo srbija soja hrana prehrana genetski modifikovan
GMO – kratkoročni profit, dugoročne posledice

by EkoManijak on Jan.02, 2011, under Genetski modifikovani organizmi, Hemija u hrani, Očuvanje okoline, Uzroci bolesti
[Translate]
Monsanto proizvodi su dizajnirani samo sa jednim ciljem - Profitom i kontrolom tržišta hrane i semena.

Monsanto proizvodi su dizajnirani samo sa jednim ciljem - Profitom i kontrolom tržišta hrane i semena.

Genetski modifikovani organizmi su oni kojima je veštački promenjen njihov prirodni DNK. Najveći problem je u onima koji upravo te promene prave. Najveći svetski igrač je firma Monsanto, globalna korporacija, koja je vlasnik panetata za GM soju, kukuruz, ali u skorije vreme i mnogobrojne druge prehrambene, začinske i industrijske biljke.

Osnovni problem sa ovakvim biljkama i organizmima je to što su proizvedene sa jednim ciljem -- da budu otporne na Roundup, vrstu herbicida koju je Monsanto proizveo i koji je poznat jos iz vremena Vijetnamskog rata, pod imenom Agent Orange, kada je služio za uništavanje vijetnamskih džungli i olakšavanja bombardovanja i okupiranja teritorije. Taj herbicid se pokazao kao izuzetno uspešan u uništavanju SVOG zelenila u zoni na kojoj se primeni.

Genetski modifikonava soja i kukuruz koji se danas uzgajaju u svetu su dizajnirani da prežive prskanje Roundup-om. Nije u pitanju ni hranjiva vrednost, niti veći prinosi, niti bolji kvalitet… nego samo da prežive Roundup…tako da kad se poseje polje GM soje, potrebno ga je poprskati Roundupom i na polju nećete imati druge biljke (korove) nego polje monokulture, zelenu pustinju, koje je potrebno mnogo više đubriti da bi se postigli isti prinosi kao sa običnom sojom. Ovakva otpornost biljke se postigla ubacivanjem određenih gena, nekih patoloških bakterija u sam gen biljke. Drugim rečima u pitanju je mutant.
Patent na htanu

Patent na hranu

Sledeća jako bitna stvar koja se ispoljava dalje je da je Monsanto vlasnik patenta za to GM seme, i npr ne dozvoljava nikome da proizvodi seme, nego mogu takve biljke da proizvode samo za konzumnu industriju. Cilj im je da budu vlasnici patenta na seme, tj hranu.

Globalni zakoni WTO na mala vrata su uvela i GMO u EU, i neće biti moguće da se izbegne korištenje takvih biljki osim ako se u određenim (eko) zonama ne ZABRANE u potpunosti. Gajenje takvih biljaka je takođe opasno jer dolazi i do ukrštanja sa prirodnim, lokalnim, vrstama i do gubljenja istih, što je jako opasno i kontraproduktivno pogotovo kada imam kulture koje su stotinama godina, prirodnim ili namernim ukrštanjem optimalne za ta područja. Dakle šteta kontaminacijom prirodnih vrsta i ukrstanjem sa novim GM biljkama je neizmeriva.

Ovakav dinamičan razvoj događaja kao i tehnološkog napretka pogonjen je ogromnim profitima u globalnoj prehrambenoj industriji usled ogromnog rasta populacije u 20 veku. Strateško uništavanje sela i seljaka, u skoro svim zemljama sveta, zakoni koji su usmereni isključivo ka povećanju produktivnosti a pri tom se otkupna cena obara. Najbolji primer su manipulacije u otkupu pšenice i mleka kod nas. Velike firme koje se bave proizvodnjom GM semena tu dolaze kao spasioci. Seme daju na odloženo plaćanje, kao i herbicide i sve ostalo što ide uz proizvodnju GM organizama, tako da na kraju izbora ni nema. Najsiromašnije nacije na svetu su to osetile i već na svojoj koži. Indija je 2010. zabranila svaku dalju upotrebu GM semena zbog strahovitih posledica koje imaju zbog višedecenijskog korištenja GM pamuka i soje i još dosta kultura.

Sledeći video je iz Argentine koja ima dugogodišnje iskustvo sa GMO sojom, pogledajte brutalne posledice. Video je na portugalskom, ima engleski titl ako uključite “CC” na Youtube, ispod videa.

Mi manje iskusni, polako dozvoljavamo prodor takve hrane svesno. Nekad ni ne znamo šta jedemo. Npr, često se uvozi meso životinja koje su hranjenje isključivo hranom dobijenom od GM useva. Kod životinja je dokazano da takva ishrana uzrokuje rak, razne metaboličke poremećaje, ali te životinje ne dožive da umru od bolesti. Mi ih pojedemo dok još mrdaju.

Moje lično mišljenje je da kompanije koje su bile u stanju da namenski proizvode otrove za masovno uništavanje ljudi, i čitavih eko zajednica ne bi trebale ba budu lideri u polju proizvodnje hrane, semena i ostalih poljoprivrednih hemikalija. Ja lično nisam protiv geneteske modifikacije i eksperimentisanja, ali ne verujem današnjim poluproizvodima koji nisu propisno testirani na dugotrajne posledice konzumacije. Možda je takva soja dobra za biodizel, možda je takav kukuruz dobar za papir ili lepak. Da li baš moramo da jedemo poluproizvode dokazanih antihumanista. To je pravo pitanje. Sa nivoom tehnološkog razvoja, saznanja u poljporivredi, optimizacijom proizvodnje i korištenja zemljišta, siguran sam da bi uz malo volje svi mogli imati dovoljno hrane. Jedan godišnji vojni budžet skoro svake zemlje bi zadovoljio njene potrebe za navodnjavanjem i odvodnjavanjem i čistom pijaćom vodom za svakoga.

Na HRT je u februaru 2010 bila interesantna emisija, iz serijala Na rubu znanosti, koja je malo zagrebala površinu problema:

Emisija na HRT-u o GMO, Na rubu Znanosti, otkriva neke aspekte problema:

Sad je vreme da se uvedu GMO Free zone i u Srbiju, i da se zaštitimo od opasnog marketinga i dezinformacija o GMO organizmima.
izvor

5 Re: još malo o modifikovanoj hrani taj Sub Mar 19, 2011 12:18 am

natanbe

avatar
VIP
VIP
Dragin: Srbija bez GMO proizvoda
Izvor: Press

Beograd -- U Srbiji, dok sam ja na ovom mestu, neće biti dozvoljeni proizvodnja i uvoz genetski modifikovane (GMO) hrane i semena, tvrdi ministar poljoprivrede Saša Dragin

On ističe i da Evropa od nas traži samo da oformimo telo koje će kontrolisati da li na tržištu ima tih proizvoda.

Sa problemom GMO hrane ne suočava se samo Srbija, s obzirom na to da se i EU već godinama opire nastojanjima Amerike da GMO proizvode progura na evropsko tržište.

U SAD je inače ogroman procenat obradivog zemljišta zasejan GMO proizvodima (kod soje 90 odsto), dok veliki broj evropskih stručnjaka smatra da je upotreba GMO hrane izrazito štetna.

Bivši istaknuti član SPS-a Milorad Vučelić, koji s e godinama bori protiv GMO hrane, navodi da su ovom vrstom proizvoda preplavljeni Argentina, Irak, afričke zemlje... "Genetski modifikovano seme, kada se poseje, daje plod iz kojeg seme više nema reproduktivnu moć. To znači da, kada se poseje soja ili pšenica, i rodi, ona sledeće godine ne može da posluži kao usev. To je pravi ropski lanac, uništavanje planete", objašnjava Vučelić, i tvrdi da je korišćenje GMO kao kad se osiromašeni uranijum stavlja u zemlju.

U Srbiji su zabunu izazvale izjave potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji je 6. decembra prošle godine u Briselu, posle sastanka sa evropskim komesarom za poljoprivredu Dačijanom Ćološom, rekao da je EU tražila da izmenimo i dopunimo zakone o rakiji i genetski modifikovanim organizmima, i da su ta dva pitanja rešena.

"Evropskog komesara za poljoprivredu obavestio sam o napretku u sektoru poljoprivrede, odnosno da su dva pitanja koja su bila postavljena u upitniku EU rešena, a to je da ćemo izmeniti Zakon o rakiji i bolje zakonsko regulisanje genetski modifikovanih organizama", rekao je tada Đelić.

On je, međutim, sada istakao da Srbija teži Evropi, ali da nikada neće prihvatiti ono što može da šteti zdravlju naših građana.

"Evropska komisija je iznela zamerke na naše zakone o rakiji i GMO. Srbija je zemlja koja hoće da uđe u EU i samim tim mora da poštuje zakone koji uređuju oblast GMO. Ono što, ipak, nikada nećemo da uradimo jeste da uradimo bilo šta što bi nanelo štetu građanima. Za sve ostale informacije obratite se Ministarstvu poljoprivrede", rekao je Đelić.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin navodi, međutim, da je Evropa od Srbije tražila samo da oformi telo koje će kontrolisati da li na tržištu ima genetski modifikovane hrane.

"Ministarstvo poljoprivrede ima restriktivnu politiku kada je u pitanju GMO, i iz tog razloga su zabranjeni uvoz, proizvodnja i konzumiranje genetski modifikovane hrane. Ni u jednom trenutku EU nije tražila da Srbija dozvoli genetski modifikovanu hranu, jer to nije dozvoljeno ni u jednoj zemlji EU. Jedino što se traži od nas jeste da oformimo stručno telo koje će ispitivati proizvode koji bi mogli da sadrže takve sastojke", tvrdi Dragin.

On odgovorno tvrdi "da ni u jednoj zemlji EU korišćenje GMO proizvoda nije dozvoljeno, pa neće biti ni u Srbiji, niti se to od nas traži. Oni koji imaju nameru to da uvoze, neka nađu nekog drugog ministra poljoprivrede".

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da bi Srbija mnogo izgubila ako bi dozvolila proizvodnju GMO, jer svega 10 odsto stanovnika u Evropi koristi GMO. "Postoje mnogobrojne studije koje potvrđuju da takva hrana izaziva alergološka i toksikološka oboljenja, slabi imunitet, oštećuje bubrege i jetru, pa čak izaziva i najopasnija oboljenja", rekao je Ševarlić.

Bivši republički veterinarski inspektor Miroslav Stojišić takođe kaže da konzumiranje GMO dovodi do raznih vrsta anomalija. "GMO će štetno delovati na gene, što će se prvo videti kroz anomalije kod dece. Postepeno, što se više bude unosio, sve više će se ispoljavati njegove posledice", naveo je Stojšić.

izvor

6 Re: još malo o modifikovanoj hrani taj Sub Mar 19, 2011 9:06 am

vemiti

avatar
I bi profi
I bi profi

Sponsored content


Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu